Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић рекао је да је Међународона специјализована изложба ЕXПО која треба да се одржи 2027. године у нашој земљи додатан мотив да се поспеши развој ИТ сектора.
„Желимо да светска изложба буде потпуно дигитална. Дакле, да доминира технологија, да имамо дронове, летеће таксије, аутономна возила и то све поспешује развој ИТ сектора. И ако сваке године будемо расли за по 30 одсто, то је резултат од 10 милијарди евра“, рекао је министар Јовановић у развору за данашњу „Политику“.
Како је истакао Јовановић, све што смо до сада урадили на развоју вештачке интелигенције даје нам право да се надамо да ће Србија 5. марта бити изабрана да од јесени па наредне три године, председава Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију (АИ).
Јовановић је додао да је тренутно 29 земаља света део тог партнерства и велика је част да је Србија међу њима.
„Надам се да ћемо на јесен имати велику конференцију која ће окупити неколико хиљада стручњака из целог света и да ћемо бити епицентар када је у питању АИ. Још 2019. године донели смо Стратегију развоја вештачке интелигенције, па смо у оквиру ње 2021. године формирали наш Институт за развој АИ. Он се налази у Новом Саду, где је дошло на десетине инжињера из иностранства да би ту радило“, рекао је Јовановић.
Он је подсетио да је у ДАТА центру у Крагујевцу купљен суперкомпујтер.
„То је наша национална платформа за развој АИ и бесплатно смо дали готово свим техничким фекултетима и научно- технолошким парковима, односно стартап фирмама које раде унутра њих“, додао је он.
Како је рекао Јовановић, оно што је намера и део програма „Србија 2027“, који је председник Србије представио јавности, а министри од првог дана кренули у реализацију јесте да се и даље шире капацитети суперкомпујтера и да ће влада уложити 30 милиона евра у њих.
Јовановић је недавно присуствовао и полагању камена темељца за изградњу Иновационог дистрикта у Крагујевцу, који представља једини такав пројекта у југоисточној Европи, а како је министар објаснио то ће бити центар окупљања младих Крагујевчана и креативних људи који се баве иновацијама.
„Ту ће бити и пословни простор за фирме које користе ДАТА центар и место за Национални центар за информатичку безбедност. На тај начин ширимо екосистем иновација. Имамо четири научно- техношка парка, а ово ће бити пети. Цела инвестиција износи 168 милиона евра, тако да је то истовремено и позив страним инвеститорима који желе да дођу у Крагујевац и да се придруже“, рекао је он.
Министар је додао да је велико интересовање, и да су потписана три меморандума о сарадњи – први са јапанском компанијом „Тошиба“, затим са холандском компанијом „АЕТ“, као и са банком „Поштанска штединионица“.
Сектор за информационо- комуникационе технологије (ИКТ) је највећа нето извозна грана према подацима из 2022. године, јер је извоз тих услуга био 2, 7 милијарди евра, а Јовановић наглашава да је тај рекорд оборен 2023. године.
„Извоз у 2023. години био је скоро 3, 5 милијарди, што је раст за око 27 одсто. Из године у годину ИКТ сектор прави невероватне резултате и то је наш најбољи нето извозни сектор“, рекао је министар.
Он је додао да највише извозимо у САД, Швајцарску, Енглеску и да је у питању извоз софтвера који се у Србији осмишљава и прави.
Подсетио је да је 2012. године тај извоз био 375 милиона евра, а сада је 10 пута већи и да је премијерка Ана Брнабић најавила на промоцији програма „Србија 2027“ да је план да буде 10 милијарди евра.
Он је додао да је много тога урађено, пре свега у образовању.
„Увели смо предмет програмирање, као обавезан предмет од петог до осмог разреда основне школе. Увели смо дигитални свет као обавезан предмет до четвртог разреда. У средњим школама смо 10 пута подигли број специјализованих ИТ одељења. На свим техничким факултетима, где год смо могли повећали смо број места за упис, изграђени су нови објекти ФОН-а, ФТН-а у Новом Саду, Електронског факултета у Нишу. Следеће недеље поставићемо камен темељац за изградњу шестог научног- технолошког парка у Крушевцу, а до пре пет година нисмо имали ниједан“, рекао је Јовановић.
Министар је нагласио да безбедност информација постаје једна од најзначајних сегмената друштва и државе и да је претходне године израђен предлог Закона о информационој безбедности и да се нада да ће то бити један од приоритета наредне владе.
„Он дефинише постојање засебне Канцеларије за инфомациону безбедност, која треба да брине о сигурности државе и привреде, али и да превентивно делује код великих система, то јест критичне инфраструктуре као што је ЕПС. Што се тиче безбедности деце на интернету, то нам је један од главних приоретита. Успоставили смо Национални контакт центар и он ради 24 сата и повезан је са свим битним институцијама“, објашњава министар.
ОЕБС и Европска комисија похвалила су два нова медијска закона донета у октобру прошле године, али чекају каква ће бити њихова примена, а министар одговарајући на питање Политике када ће ти закони показати прве ефекте, рекао је да је мало ко веровао да ће Министарство информисања и телекомуникација успети да реализује медијску стратегију, бар у доношењу та два закона.
„Прве резултате видмо у областима јавног информисања, где је дефинисано прејектно суфинансирање, прецизне процедуре и обавезе локалних самоуправа и државе да распишу позиве до 1. марта. Још ове године биће све у папиру, од следећег 1. марта, биће електронски. Цео поступак реализоваће се преко портола“, рекао је он.
Одговарајући на критике портпарола ЕУ Петра Стана да се у Србији, како тврди, дозвољава деловање руских пропагандних медија и да ли је било до сада неких последица поводом тога, Јовановић је рекао да се апсолутно не слаже са његовом изјавом.
„Јер таквим тврдњама нема утемељење у чињеницама. Тешко је поверовати да неки од српских медија може да буде алат за деловање руских медија. То је једна паушална, непрецизна и нетачна оцена“, рекао је министар.
Јовановић је рекао да је припремљен и нацрт правилника за увођење 5Г мреже и да се очекује да на наредној влади буде усвојен.
Фото: Танјуг
