НОВИ САД ДАНАС
Гледан са неба, Нови Сад се открива равничарски рељефно, као прегледно раширен и просторно отворен град. Историјска громада Петроварадинске тврђаве с десне стране Дунава, а са леве вертикала централне Поште, масивне хоризонтале СПЕНС-а и НИС-а, елегантни овал Бановине. Оку се податно нуде и зелене оазе паркова, а свуда унаоколо шири се изувијани лавиринт улица и уличица, сечен правилним ходом пространих булевара. Ту је наравно и Дунав као асиметрична, моћна оса града, па уз њега положено издужено тело кеја и Штранда – најлепше градске плаже дуж читавог тока велике реке. А ту су поново и мостови без којих смо једно време били да бисмо их изнова изградили. Биће их још, ускоро.
Гледано планетарно, ето града по традицијом богатој мери Панонске низије, у коме успева све, од сачуване сецесије до архитектонске постмодерне. Његов меридијански најпопуларнији данашњи заштитни знак је музички фестивал ЕXИТ, а као некада и сада су ту темељне институције српске културе: Матица српска, Српско народно позориште, Стеријино позорје… Уз то, наш град, као ретко која од европских дестинација, с правом може понети и епитет мултинационалне, мултикултуралне и мултиконфесионалне метрополе у малом, у којој се разлике доживљавају као предност. Сведочи о томе и рад Новосадског позоришта/Ујвидеки сзинхаз, Универзитет са 19 факултета и специјализованим катедрама на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је њиховом изучавању намењена. Сведочи и много тога другог што је жива материја новосадске свакодневице.
Гледано по мери државе – Нови Сад је главни град Аутономне покрајине Војводине, други по величини у Србији, у коме живи између 300 и 400 хиљада људи. Језик економије додао би и да је то најперспективнији град у данашњој Србији, са огромним потенцијалом, не само зато што располаже најобимнијом буџетском ставком по глави становника већ и због добро постављених развојних пројеката.
А из обичне грађанске перспективе, нипошто приземне већ пресудне, ето заједнице која се може дичити својом тровековном прошлошћу чији најбољи трагови још трају и зраче, а у којој се да живети и мирно и динамично, уз све наступајуће и већ присутне слике и прилике технолошки и другачије захукталог 21. века.
Новосађани све то већ знају. Сви остали су добродошли.