Старо народно веровање каже да на Васкрс не треба заспати пре поноћи, јер се сматра да ће особа која то уради током целе године бити поспана, лења и без енергије. Управо због тога се у многим крајевима овај празник дочекује будно, уз молитву, свеће и породично окупљање.
Према истом веровању, ујутру на Васкрс ваља устати рано, а први оброк требало би да буде васкршње јаје. Сматрало се да се на тај начин обезбеђује здравље и благостање током целе године.
У народу постоји и обичај јутарњег умивања водом у којој су потопљени дрен, босиљак и црвено јаје. Децу је, према веровању, требало дотаћи црвеним јајетом како би била румена, здрава и весела током целе године.
Занимљиво је да су се у неким крајевима Србије, посебно у јужном Банату, Бачкој и Срему, по улицама где је пролазила литија палиле ватре или свеће у прозорима, као знак дочека празника и посебне свечане атмосфере.
Слични обичаји постојали су и у Русији, где је постојао обичај да се они који закасне на јутрење полију водом или чак симболично баце у реку. Због распрострањености и понекад претераних облика, овај обичај је у 17. веку морао бити и званично забрањен од стране Синода Руске цркве.
Управо због свих ових веровања и обичаја, Васкрс се у народу традиционално дочекивао будно, у посебној атмосфери, као један од најважнијих и најсвечанијих дана у години, што он свакако и јесте.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Pexels
