Често смо сведоци искрених и дубоко емотивних сведочанства о вери, борби и захвалности стеченим у манастиру Тумане.
У емисији „Ни 5 ни 6“ на Курир телевизији говорило се о чудесним исцељењима за која се верује да их је овај манастир пружио. Своју потресну исповест поделила је гошћа емисије Јелица Вукшић из околине Новог Сада, чија се ћерка Милица у 17. години суочила са тешком болешћу.
„У мојој глави се десио клик“
– Као породица смо се у једном моменту мало удаљили од цркве, у смислу да смо престали да идемо сваке недеље на богослужења, све док ми се ћерка није разболела. У мојој глави се десио клик, нешто ми је рекло, сутра ујутру идете у Тумане – започела је Јелица.
Милица се разболела, а лекари су у почетку тврдили да је све психосоматски.
– Доктори су тврдили да је она размажена, да је глава боли јер не жели да иде у школу. Три месеца је добијала антибиотике и аналгетике, док се једног дана у школи није срушила од бола. Отишле смо у Ургентни центар, урађене су јој све анализе, ЦТ главе није показао промене. Преко пријатељице сам касније дошла до доктора који нам је у лице сасуо истину, „Ваша ћерка има тумор на синусима“. Милица није имала реакцију док нисмо изашле, пала је поред аута и рекла „Мама, ја ћу умрети“.
Прва операција трајала је више од четири сата.
– Пријатељица ми је пре тога донела уље и иконицу из манастира. Дозволили су ми да је отпратим до операционе сале. Све време сам држала икону у рукама и молила се Богу и светитељима да нам помогну. Буђење је било најстрашније. Отпустили су нас кући са убеђењем да ће све бити у реду – испричала је Јелица.
Међутим, на контроли је уследио шок.
– Доктор је рекао да му се не свиђа како иде. Ја сам њу све време помазивала уљем, иако су рекли да су све отклонили на операцији. После месец дана доктор нам је саопштио да се тумор вратио и да се дешава промена на мозгу.
„Обе смо неконтролисано почеле да плачемо“
Тада је Јелица донела одлуку да, иако без услова и са старим аутомобилом, оде у манастир Тумане.
– Устали смо рано и кренули, Милица, син и ја. Успут нам је вода ушла у ауто, било је невреме. Како смо крочиле на тло паркинга, обе смо неконтролисано почеле да плачемо. Једино што сам могла да изустим је да замолим Бога и светитеље да помогну мом детету.
У манастиру се догодило нешто посебно.
– Чекали смо дуго, а пред молитву за здравље, Милица је била пар корака испред мене са свећом. У манастир са њом не може да се уђе, она се окренула и мени је додала, а затим се провукла у гужву. Видела сам је изнад моштију светог Зосима, наглас је молила за помоћ и исцељење, на крају је и клекла. Осетила је мир и олакшање и знала је да ће бити добро.
Боравак у Туману донео је мир целој породици.
– Отишли смо још једном у манастир Тумане пре друге операције. Отац Димитрије је, у свој гужви и од свих људи, пришао нама. Мој син је затражио благослов. Тада сам рекла „Да, то је то, биће све у реду“. Дан пре операције поново смо урадили ЦТ, доктор је погледао и остао у чуду. Рекао нам је да је тумор нестао, њега више нема, остао је гној и нешто што мора да се очисти. Операција је урађена, налази су потврдили и све је било у најбољем реду, захваљујући Богу и светитељима.
Сама Милица описује како је доживела тренутак у манастиру:
– Као да ми је пао камен. Раније се нисам толико молила. Све се деси спонтано, нисам могла да контролишем себе у свему томе. Када смо крочиле тамо, сузе су ми саме кренуле. Било је неконтролисано.
kurir.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YouTube PRVA
