Истраживачи су се фокусирали на инфламаторне (упалне) протеине у крви. То су молекули које тело производи када је под стресом или се бори са инфекцијом.
Када су ови протеини повишени током дужег времена, могу оштетити крвне судове и повећати ризик од стања попут срчане инсуфицијенције, коронарне болести срца и атријалне фибрилације (неправилан срчани ритам).
У студији је учествовало 16 здравих младих мушкараца који су провели неколико дана у лабораторији, где су им исхрана, физичка активност и изложеност светлости били пажљиво контролисани.
Учесници су прошли кроз две рутине: три ноћи нормалног сна (8,5 сати) и три ноћи са ограниченим сном (4,25 сати). Након сваке фазе спавања, мушкарци су одрадили кратки, високоинтензивни бициклистички тренинг, а крв им је анализирана пре и после вежбања.
Истраживачи су мерили скоро 90 различитих протеина у узорцима крви. Открили су да је недостатак сна изазвао јасан пораст инфламаторних маркера повезаних са срчаним болестима.
И док вежбање иначе подстиче лучење здравих протеина попут интерлеукина-6 и БДНФ-а (који подржавају здравље мозга и срца), те реакције су биле знатно слабије након лошег сна.
Негативне промене уочене чак и код млађих људи
Запањујуће је то што су се промене догодиле чак и код младих, здравих особа и то након само неколико ноћи лошег сна.
– То је посебно забрињавајуће с обзиром на то колико често одрасли имају лош сан – а око четвртине људи ради у сменама које нарушавају ритам спавања – каже Ани Куртис, ванредна професорка на Факултету фармације и биомолекуларних наука, РЦСИ Универзитет за медицину и здравствене науке.
Истраживачи су такође открили да је време када је крв узета играло значајну улогу: нивои протеина су се разликовали између јутра и вечери, а разлике су биле још израженије када је сан био ускраћен. То указује на то да сан не утиче само на састав крви, већ и на то у ком тренутку се те промене највише уочавају.
Тело све памти
Иако нас савремени начин живота често наводи да сан заменимо продуктивношћу, дружењем или временом пред екраном, овакве студије нас подсећају да тело све бележи – тихо, хемијски и без компромиса.
Фото: Pexels
