Српска православна црква данас обележава Велики петак, дан када је на Голготи распет Исус Христ.
Као што је Исус прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. На тај дан црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу.
Фарбање јаја
На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовести. Строго се пости, и једе се само суви хлеб и пије вода. Обичај је да се фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв.
Такође се и не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Васкрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.
Ко данас опере косу целе године га неће болети глава
Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. У ове дане црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести.
Жене на овај дан традиционално фарбају васкршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник. Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“.
Велики петак строго се празнује. Тај дан је црвено слово па се стога ништа не ради ни од кућних, ни од пољских послова. Жене тог дана ни по коју цену не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им на рукама избити пликови. Тог дана поштује се строг пост, у кући се не пали ватра, не кува се чак се и хлеб не меси тог јутра. Међутим, Срби верују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа јер се „прими све што се тог дана накалеми“.
У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на Велики петак украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа. Верује се и да оног ко на Велики петак опере косу целе следеће године неће болети глава као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и сво зло из куће и домаћинства.
Старији људи кажу и да ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.
kurir.rs/novosadska.tv
