Сматра се да за Беле или Велике покладе треба тражити опроштај и опростити другима.
Православни верници данас обележавају Беле или Велике покладе. Овај празник означава последњи дан пред почетак Васкршњег поста.
Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.
Главни обичај овог дана јесте велико славље, ширење радости, музика и песма. То је дан шале, смеха, плеса и игри. Некада су колоне деце ишли улицама и селима, шалили се, певали и смејали – веровало се да то одбија негативну енергију.
Беле покладе су добиле назив по белој храни која се тог дана служи на трпези. Једе се бела храна, сир, јаја и млечни производи. То је последња недеља пред Велики пост у коме се верници уздржавају од хране, пића и лоших мисли.
Један од старијих обичаја јесте да су деца маскирана одлазила од куће до куће и тражила јаја, а онда би их одрасли даривали слаткишима, чоколадама, бомбонама. Маскиране поворке се дарују, плешу и симболизују радост.
Сматра се да за Беле или Велике покладе треба тражити опроштај и опростити другима, како би се душа очистила, растеретила што би нам донело срећу и мир али и да бисмо се припремили за Велики пост и причест.
