Разделили су све своје имање сиротињи, а они су се замонашили.
Српска православна црква 21. јануара обележава Свете мученике Јулијана и Василису, мужа и жену који су основали два манастира почетком четвртог века.
Обоје су потицали из богатих породица. Иако су се венчали, заветовали су се да ће у њему живети као брат и сестра. Разделили су све своје имање сиротињи, а они су се замонашили. Јулијан је основао мушки, а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до десет хиљада монаха, а Василиса до хиљаду монахиња.
Када је дошло до тешког мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса се молила Богу да се ниједна од њених монахиња не уплаши од мука и не одступи од православља.
„Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току шест месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову игуманију Василису“, пише у житију.
Пред смрт Василиса је имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође.
Јулијанов манастир „пак буде огњем сажежен од мучитеља“, а Јулијан је био бешчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио.
„Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих“, наведено је у житију.
Сви су пострадали око 313. године.
religija.republika.rs/novosadska.tv
