Национални Дан сећања на жене жртве насиља обележава се данас, а овогодишња акција „Памтимо убијене жене“ подсећа да је у Србији од 2011. до 2023. године 406 жена и девојчица убијено у породично-партнерском или контексту сексуалног насиља.
У том периоду, како прецизирају из Аутономног женског центра, убијена је 391 жена и 15 девојчица, и то на, како наводе, различите начине међу којима су и пребијање на смрт и дављење и разношење бомбом.
Подаци показују да је за 55 одсто жена окружених насиљем најопасније место дом, као и то да су их партнери убили у нешто више од половине случајева.
Жене и девојчице су у највећем броју случајева – 37 одсто убијено је оруђем и оружјем. Њих 89 је пребијено на смрт, док их је 28 задављено.
У 125 случајева убијене су ватреним оружјем, четири бомбом, 124 ножем или скалпелом.
Након убиства 117 учинилаца је одмах извршило самоубиство, а 44 су покушала самоубиство.
Како је у најмање 106 случајева – скоро трећини – насиље било пријављивано институцијама, циљ је и да се не забораве пропусти представника институција који нису заштитили животе жена када су пријавиле насиље.
Од почетка 2024. године, у Србији је убијено 9 жена, од којих је у скоро половини случајева – четири, насиље било раније пријављивано институцијама.
Последњи случај покушаја убиства у Ваљеву показао је занемаривање ризика у коме се жене жртве насиља налазе.
Из Аутономног женског центра сматрају да је потребно да се измене Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву уношењем одредбе по којој ће се поступање, односно непоступање судије/тужиоца које је довело до наступања смртног исхода или тешког повређивања оштећене или сведока, сматрати тежим дисциплинским прекршајем.
Такође, сматрају да је важно да се успостави Национално тело за праћење и анализу случајева фемицида.
