Православни верници сутра обележавају Ђурђиц, једну од најпознатијих крсних слава посвећену Светом великомученику Георгију. У народу је познат и као јесењи или Мали Ђурђевдан, а његово празновање означава време када се природа припрема за зиму и завршавају пољски радови.
За разлику од Ђурђевдана, који се слави у пролеће, Ђурђиц има јесењи карактер.
Свети великомученик Георгије, у народу познат као Свети Ђорђе или Свети Ђурађ, био је хришћански мученик који је живео у време римског цара Диоклецијана, крајем трећег и почетком четвртог века.
Према црквеном предању, био је војник у римској војсци, али није желео да се одрекне хришћанске вере ни када је почело велико прогањање хришћана. Због своје оданости Христу поднео је мученичку смрт 303. године.
Његово име остало је упамћено као симбол храбрости, вере, истрајности и победе добра над злом.
Ђурђиц се обележава у знак сећања на обновљење храма Светог Георгија у Лидији, у Палестини, где су биле положене његове мошти. Према црквеном предању, храм је подигнут у време цара Константина Великог, а приликом његовог освећења мошти светитеља пренете су у ту светињу
Једно од занимљивијих народних веровања везаних за Ђурђиц јесте да овај празник означава почетак такозваних Вучјих дана, који трају до Мратиндана, 24. новембра.
У народној традицији то је период када се посебна пажња посвећивала вуковима, али и заштити стоке и домаћинства од дивљих животиња.
Вук је у старим веровањима имао посебно место. Сматрао се опасношћу за сеоска домаћинства, али је истовремено био и животиња којој су људи приписивали посебну снагу и мистичне особине. Због тога су се током Вучјих дана поштовала различита правила и забране, за које се веровало да могу да заштите кућу и стоку.
Према народним веровањима, током овог периода требало је избегавати одређене послове, нарочито оне који су се обављали око стоке и у домаћинству.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
