Недалеко од Кањиже, у Јарашу, постоји место које на први поглед не делује нарочито необично. Окружено зеленилом и тишином, носи причу која траје више од сто година. Реч је о Чудотворном бунару, извору топле минералне воде чије је откриће постало почетак развоја једног од најпознатијих бањских места у Војводини.
Занимљиво је да нико није трагао за лековитом водом, већ су пастири тражили воду којом би напајали жедну стоку на пространим равничарским пашњацима. Уместо обичног бунара из земље је потекла вода необичне боје и температуре, а убрзо су се појавиле и приче о њеним благотворним својствима.
Бушење је одобрено 1907. године, а наредне године радови су дали неочекиван резултат. На дубини већој од 270 метара наишло се на топлу минералну воду. Била је жућкаста, имала је карактеристичан мирис, а из цеви је излазио и запаљиви гас.
За људе који су свакодневно боравили на пашњацима то је било необично откриће. Вода није личила на ону коју су познавали, а убрзо су почели да је користе и за купање. Међу мештанима се проширило уверење да помаже код болова у зглобовима и других тегоба, па је извор добио име које ће га пратити деценијама и по којем ће постати познат- Чудотворни бунар.
Наравно, сваку, у том тренутку необјашњиву ствар, прати и легенда. Према причи која се преносила с колена на колену, на пашњаку је често боравила млада жена која је чувала гуске. Мучила ју је болна нога, због чега се тешко кретала. Време је проводила у близини извора, улазила у топлу воду и мазала тело блатом које се стварало око бунара. Прича каже да су јој се тегобе временом смањиле, а да јој се променио и изглед. Од девојке коју су људи раније једва примећивали постала је, према предању, права лепотица. Њена лепота наводно је привукла пажњу младог мађарског барона који је долазио у бању на одмор. Њихова љубав завршила се браком.
Сећање на девојку са пашњака остало је повезано са бањском традицијом, а њен лик постао је један од препознатљивих симбола Бање Кањиже, у којој годишње кроз рехабилитацију прође више од 2.000 људи.
Док су мештани у топлој води видели необичну појаву, један човек препознао је могућност да се од ње развије озбиљно лечилиште.
Био је то Херман Гринфелд, привредник из Кањиже, који је почетком 20. века покренуо идеју о организованом коришћењу минералне воде. Након испитивања њеног састава и дуготрајних преговора са градским властима, изборио се за могућност изградње бањског купатила.
Године 1913. основано је акционарско друштво под називом „Чудотворни бунар – Артешко купатило“, а исте године отворено је и прво уређено лечилиште. У почетку је располагало са 12 соба и 20 када, што је за тадашње прилике представљало значајну инвестицију.
Тако је из једног бунара намењеног за напајање стоке настало бањско лечилиште које ће временом постати препознатљиво далеко изван граница овог краја.
Занимљиво је да је вода у почетку била толико тражена да се чак и флаширала. Продавана је у посебним боцама са називом „Вода Чудотворног бунара – Стара Кањижа“. То показује колико је брзо овај извор стекао популарност.
Данас се у околини могу видети остаци старог бунара и простор који подсећа на некадашњи значај овог извора. Посебну вредност има чињеница да је реч о месту које није настало као туристичка атракција, већ је његов значај проистекао из стварних потреба људи који су ту некада живели и радили.
Данас је Чудотворни бунар занимљив спој природе, локалне историје и народног предања. Није то раскошна туристичка дестинација са великим хотелима и бројним садржајима, већ место за оне који воле да откривају непознате делове Војводине и упознају приче које се не могу пронаћи у сваком туристичком водичу.
Пројекат је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
