Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић изјавио је данас да ће се поводом Извештаја Комисије Врховног јавног тужиластва обратити релевантним међународним институцијама, односно Консултативном већу јавних тужилаца, Савету Европе, Европској комисији и њиховим одељењима за владавину права.
Стефановић је подсетио да је ВЈТ објавило анализу у односу на Извештај Комисије Врховног јавног тужилаштва, који је, према његовим речима, скандалозан и представља покушај укидања основних постулата и гаранција самосталности јавног тужилаштва, загарантованих Уставом Србије, Законом о јавном тужилаштву и европским стандардима.
Стефановић је оценио да је недопустиво да се у извештају највишег јавно тужилачког органа употребљавају изрази попут „пежоративне квалификације“, затим „улажење у мотив“, „улажење у мисаони ток“ поступајућих тужилаца, „улажење у давање ванправних мишљења“ о постојању, као и велики број других неодговарајућих паушалних израза који су испод сваког нивоа.
Овај стил писања извештаја од стране свих тужилаца Врховног тужилаштва, како је истакао, је супротан и Етичком кодексу јавних тужилаца, док је недопустив јер је на бази свих субјективних тумачења која су они лично имали и њиховог односа у претходном периоду према раду и тужиоцима Врховног јавног тужилаштва и Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Они су, како је рекао, са својим Извештајем, дубоко ушли у ванправни оквир надзора, циљно таргетирајући тужиоце Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Оно што забрињава, како је рекао, јесте чињеница да Високи савет тужилаштва није имао никакву реакцију, додајући да то не чуди имајући у виду да је ВСТ већ 16 година под директном контролом и утицајем Врховне јавне тужитељке.
Он је оценио да се врховном јавном тужиоцу изгледа, жури да искористи период транзиције и да противзаконито разреши јавне тужиоце који јој нису по вољи, а који нису део тужилачког система који је градила од 2010. године, рекао је Стефановић.
Он је рекао да очекује да Народна скупштина, чије конституисање је за сутра заказано, настави поступак утврђивања одговорности Врховне јавне тужитељке, а с обзиром на то да пет годишњих извештаја Врховног јавног тужилаштва није усвојио Одбор за правосуђе Народне скупштине Србије.
Стефановић је рекао да очекује да народни посланици отворе и дискусију о самим тим извештајима који нису прошли Одбор за правосуђе.
Он је навео да су се неколико пута обраћали за заштиту од унутрашњег утицаја на рад Вишег јавног тужилаштва у Београду.
„Неколико пута смо се обраћали Поверенику за самосталност јавних тужилаца у претходних неколико година. Последњи пут смо се обратили у фебруару 2026. године због непримереног утицаја Загорке Доловац и Бранка Стаменковића, који је у то време био председник Тужилачког савета, а данас је члан ове спорне комисије“, рекао је Стефановић.
Он је оценио и да је Комисија састављена од тужилаца који су изабрани у, како је рекао, катастрофалној реформи правосуђа 2009. и 2010. године, као и да су 2010. године добили мандате до пензије, односно, зависно колико година су имали када су постали тужиоци Врховног тужилаштва.
„Они немају своје извештаје о раду, као што имају сви остали поступајући тужиоци у Србији“, рекао је Стефановић и додао да је извештај Комисије требало да буде достављен Вишем јавном тужилаштву у Београду на изјашњење.
Он је указао и да је једини циљ Комисије и тог извештаја био таргетирање лично њега, као главног јавног тужиоца и свих поступајућих тужилаца чији су предмети узети на проверу.
„Да су затражили изјашњење тужилаца, добили би управо овај документ који смо ми данас објавили званично на сајту и одговоре свих поступајућих тужилаца, како су предузимали и које доказне радње, на који начин су доносили своје одлуке“, рекао је он.
Према његовим речима, претходних седам дана могло је да се види и медијско таргетирање од стране, само чланова те комисије, поготово Бранка Стаменковића, који је, како тврди Стефановић, прекршио све могуће етичке кодексе поступања јавног тужиоца.
Он је оценио да је суштина извештаја онај део који се тиче драконског кажњавања поступајућих јавних тужилаца, измишљених правних квалификација о некој злоупотреби службеног положаја, што је, како је рекао, за неке дневне потребе и потребе „прања њихових биографија“.
„Злоупотреба службеног положаја, да се каже да је извршио неки тужилац, је лаичкој јавности можда интересантна, али постоји ‘леx специалис’ кривично дело, а то је кршење Закона од стране судија и тужилаца из члана 360“, рекао је Стефановић.
Стефановић је позвао врховног јавног тужиоца Загорку Доловац да не прогања неосновано тужиоце и да не врши притисак да незаконито покрећу поједине поступке.
Говорећи о таргетирању тужилаца, Стефановић је истакао да о томе говори чињеница да су у извештају тужилаца Врховног јавног тужилаштва заштитићени иницијали лица која су окривљена у поступцима.
„Даћу вам пример, на пример војног аналитичара чији су иницијали А. Р. и у односу на кога је суд расписао потерницу и одредио притвор“, рекао је Стефановић, док су, како је додао, сви јавни тужиоци пуним именом и презименом наведени као извршиоци неких кривичних дела, дисциплинских поступака.
Говорећи о томе што га поједини таргетирају да је наводно извршио неку злоупотребу, Стефановић је указао на примеру предмета екстрадиције наводећи да је у периоду био на годишњем одмору.
Стефановић је навео да су у одређеним предметима извештаји поништили све гаранције самосталности јавног тужилаштва који су успостављени Уставом Србије и Законом о јавном тужилаштву и додао да јавни тужиоци не могу да одговарају за мишљење и одлуке које су донели у складу са вршењем јавно тужилачке функције.
Он је навео и да од 2022. године имају проблем са попуњавањем систематизације и да су 2024. године били чак испод 50 одсто тужилаца.
Стефановић је најавио да ће због повреде части и угледа тужиоца тужбе бити поднете против одређених чланова Комисије.
„Неко ко је у систему 20, 30 година каже да је открио паратужилачки систем за седам дана, у тужилаштву које ја лично водим задњих непуних пет година. Спорно је како су дошли до тог закључка на почетку саме контроле“, рекао је Стефановицх и додао да је из ВЈТ у Београду узето 34 предмета у разматрање, а из Првог основног тужилаштва два предмета, док има 89 тужилаштава.
Додао је да је ВЈТ у Београду оптерећено највећим бројем медијски интересантних предмета и упитао зашто нико није интервенисао за ових пет година.
Он је рекао да је основно питање које се поставља питање одговорности за, како је рекао, ненадокнадиву штету причињену целокупној јавнотожилачкој организацији, где је као показна вежба изабрано управо Више јавно тужилаштво у Београду и за изазивање неповерења грађана, које је већ нарушено у задњих 15-20 година.
„Порука је: ако ово може да се дешава Вишем јавном тужилаштву у Београду, шта да очекују колеге из мањих места, на основном нивоу, на пример, и у осталим тужилаштвима? Такође, кад причамо о паратужилачком систему, паратужилачки систем је успостављен искључиво, ја ћу одговорно то да кажем – а за то бих можда и могао да одговарам дисциплински – директно од Врховног јавног тужиоца“, навео је Стефановић.
Он је као пример истакао то што се, како је рекао, апсолутно фаворитизују тужиоци Вишег тужилаштва у Новом Саду и Основног тужилаштва у Новом Саду, наводећи пример специјализованих обука и међународних студијских путовања.
Фото: Танјуг Оливер Бунић
