Октобар се широм света обележава као месец посвећен подизању свести о губитку трудноће и смрти беба, укључујући спонтане побачаје, губитак бебе током трудноће, мртворођених беба и смрти новорођенчади.
О овој теми се често говори тихо, далеко од очију јавности. Ипак, иза сваког губитка стоји нечија прича, ишчекивање, име које је можда већ било одабрано, припремљена соба и љубав која није престала онда када се трудноћа завршила.
Циљ обележавања овог месеца је да се пружи подршка родитељима који су изгубили бебу, смање стигма, стид и осећај усамљености који понекад прате овај губитак, да се јавност боље упозна са узроцима и факторима ризика, унапреди медицинска, психолошка и социјална подршка породицама, а пре свега сачува сећање на бебе које су преминуле током трудноће, на порођају или у првим данима и месецима живота.
Посебно место у овом обележавању има 15. октобар, који се обележава као Међународни дан сећања на бебе преминуле током трудноће или након рођења.
Ружичаста и плава трака препознатљив су симбол подизања свести о губитку трудноће и беба.
Оне представљају сећање на изгубљену децу, подршку родитељима и потребу да се о овом искуству говори без осуђивања и умањивања бола. Уз траке се често користе свеће, мали отисци стопала, звезде, анђели и цветови. То су симболи љубави, нежности, сећања и живота који је, иако кратак, оставио дубок траг.
Важно је разумети да не постоји један исправан начин туговања. Неко жели да говори о својој беби, неко чува успомене у тишини, а некоме је потребно много времена да уопште пронађе речи за оно што се догодило.
Смртност одојчади у Србији смањена за више од 40 одсто
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Републичког завода за статистику, доступни су следећи показатељи:
Смртност одојчади у Србији, 2024. година- 281 беба. То значи 4,6 смртних случајева на 1.000 живорођене деце. Стопа је у претходних 20 година, од 2005. до 2024, смањена за 42,5 одсто. У истој години у Србији је рођено 60.845 живих беба.
Смртност одојчади обухвата смрт деце пре навршене прве године живота. Према Батуту, близу две трећине смртних случајева одојчади у Србији догоди се у неонаталном периоду, односно у првих 28 дана живота.
Спонтани побачај је губитак трудноће пре него што плод достигне границу одрживости дефинисану медицинским и статистичким правилима. У пракси се границе и критеријуми за евидентирање могу разликовати у зависности од система који се користи. Многи губици се десе у првим недељама трудноће, пре него што жена сазна да је трудна. Због тога је стварни број губитака трудноће већи од броја који се може видети у болничким евиденцијама.
Важно је нагласити да губитак трудноће најчешће није последица нечега што је жена урадила или није урадила. Један од честих узрока раног спонтаног побачаја су хромозомске неправилности ембриона, а постоје и други могући медицински узроци.
Колико је мртворођених беба регистровано у Србији?
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током 2024. године регистровано 350 мртворођених беба. У истој години умрло је 281 одојче, док је живорођено 60.845 деце.
Према заједничком извештају Уједињених нација, објављеном у марту 2025. године, током 2023. године широм света било је приближно 1,9 милиона мртворођених беба. Тај податак односи се на мртворођеност, а не на све спонтане побачаје или смрт новорођенчади.
Губитак трудноће или бебе може да остави дубоке емоционалне последице на мајку, оца, целу породицу и пријатеље. Родитељи могу да осећају тугу, празнину, кривицу, бес или страх од нове трудноће. Некада туга траје месецима или годинама, а приближавање датума порођаја, годишњице губитка или празника може поново да пробуди болна осећања.
Посебан проблем представља то што околина понекад покушава да утеши родитеље речима попут „биће друге деце“, „било је прерано“ или „важно је да покушате поново“. Иако су често изговорене са добром намером, такве реченице могу да учине да се родитељ осети као да његов губитак није довољно важан.
Уместо тога, много више значе једноставне речи: „Жао ми је“, „Ту сам за тебе“ и „Можеш да ми причаш о својој беби ако желиш“.
Није потребно пронаћи савршене речи. Важно је не умањивати туђи бол, не наметати рокове за туговање и не очекивати да се родитељ брзо врати свакодневном животу.
novosadska.tv
Foto: unsplash.com
