Александар Вучић, носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, гостује на ТВ Б92, у емисији „Фокус специјал“ коју води Оливер Јакшић.
На почетку је говорио и обиласку Србије и важним програмима за напредак.
– Не бих обећао оно што не могу да испуним. Можда се догоди да некада касните, али 70-80 одсто што кажемо успешно окончамо. Волео бих да издвојим време да кажемо шта ћемо урадити. Питање је и ко ће бити председник владе, ко ће да води владу. Ми имамо, пре свега, рекао бих, у оквиру те бицефалне извршне власти, доминацију владе, имајући у виду компетенције, прерогативе власти. Ту нема скривања ни иза кога; ту морате да испуните све оно што сте обећали – рекао је на почетку и додао:
– За мене је, кроз све ове године напредовања Србије, веома озбиљног напредовања Србије, довољно да вас подсетим само да смо пре 15 година имали 550.000 мање запослених него данас, а данас имамо мање људи него тада. И то вам говори, рекао бих, најречитије колико је Србија данас другачија и промењена земља. Србија данас има значајно нижу стопу јавног дуга него тада. Србија је данас ниско задужена, изразито ниско задужена земља. Србија је данас једна од најбрже растућих економија Европе. Све оно што смо некад били у спортовима разним, данас смо у економији. Следеће године ћемо бити најбрже растућа европска економија. То су чињенице. То што неко не воли чињенице, шта да радим, то са тим не можете да се борите.
О водоснабдевању
– Имамо проблеме свуда, канализација је свуда проблем, и очекивао сам да иде брже, али нажалост то није било могуће. Решио сам да здравство, водоснабдевање, канализација, решавање проблема сваког села, свих наших градова, оно што тишти обичног човека. Дакле, свуда имамо проблеме. У централној Србији, на северу Србије, свуда. Јер кад причамо о здравству, одете у Зрењанин један, и имају они у Зрењанину магнетну резонанцу. Не знам, у Шапцу ради, иако ће тамо да се прави потпуно нова болница на 4,2 хектара, и то ће да кошта, са опремом, и 160 и 170 милиона евра, без опреме 130, 135 милиона евра, и биће велелепна. Дакле, одете у Зрењанин и каже: „Па доставили су магнетну резонанцу, а она 3 дана не ради, 4. ради. “ Онда то нема никаквог смисла, људи морају да чекају по годину дана да би отишли на магнет – навео је.
Објаснио је и проблеме и решавање истих и у другим градовима.
– Слично је и у неким другим градовима. Ви од Пожаревца, Смедерева, Смедерева и Пожаревца до Бора, немате ни једну болницу која је у добром стању. И ви ћете рећи: „Па зашто није урађено у претходних 12 година?“ Па зато што су урађени: Клинички центар Београд, направљен је спаце схуттле од њега, ради се и завршава се Тиршова, раде се 2 породилишта у Београду, урађена Кардиоваскуларна клиника Дедиње, Дедиње 1, па иде Дедиње 2, дакле тамо код Бојића. И то је урађено такође да изгледа баш као спаце схуттле.
О великим пројектима у Србији
– Урађен Клиничко-болнички центар Војводина и дограђен Клиничко-болнички центар Војводина, дакле у Новом Саду. Урађено од Лесковца и Врања, највећи део и реконструкција и свега другог, чак и дечијих диспанзера и свега другог, па преко, не знам, Лознице до Кикинде где је почело да се ради и много других места. За мене је најважније да покушамо да обезбедимо да та здравствена заштита и здравствена нега буде доступна сваком човеку. Да сваки човек може у свом месту да обави те прегледе, да иде на превентиву! Урадили смо Клиничко-болнички центар Ниш, заборављате, од са ливаде смо га урадили, направили велелепан Клиничко-болнички центар, зато сад радимо породилиште, па ћемо да радимо кардиоваскуларну клинику, па ћемо да радимо друге неке ствари, и тако даље. И сад ту имате проблем где имате Клинички центар, и кад неко поломи мали прст или истегне било шта, он иде у КБЦ уместо да иде у обичну болницу.
Како је објаснио, сличан је проблем и у Крагујевцу, где се наставља потпуна реконструкција и реновирање КБЦ.
– Изаћи ће негде, пошто смо додали још неке објекте са 69, додали на 72, негде око милијарду и по. Око милијарду и по, да бисмо то могли да реконструишемо. То су углавном домови здравља, здравствени центри, а неки су попут Новог Пазара, Ужица, Крагујевца и тако даље, морају да буду велики или клиничко-болнички центри или велике болнице, како год да их називате. Тај новац, на крају, са опремом, ће доћи и до 2 милијарде. Жеља ми је да то завршимо у наредне 3, 3 и по године.
– То значи да ће свака општина и сваки округ да има потпуно другачију болницу и потпуно нову опрему, и да ће људи моћи да добију неупоредиво бољу здравствену услугу него до данас. Бићу потпуно, апсолутно посвећен томе, радићу свакога дана на томе, и то ми је важно. Водоснабдевање за 8 до 9 година да се реши, али морамо да кренемо одмах, да бисмо то успели да решимо.
– Ја стварно не могу да верујем шта би било за 4 године, нити хоћу. Ја желим да ово све започнемо, да велики део урадимо, здравствене објекте све да урадимо у Србији. Ту ће такође, ви сте у праву, бити проблем како и на који начин да дистрибуишемо лекаре, односно да обезбедимо присуство лекара у малим срединама, у сеоским срединама, засеоцима. Имате, рецимо, на истоку Србије, Књажевачка општина, у Каони је направљен и леп нов дом здравља, направљени су чак и станови за лекаре и медицинско особље, лепи у центру села. Али нико неће. Хоће неко да оде двапут, или једанпут недељно, али неће нико да ради ту и да живи ту. Дакле, то су наши проблеми, и зато ћемо морати да дајемо веће примања, веће плате онима који ће да раде у таквим условима – навео је.
„Жеља сваког грађанина је да наша деца уче!“
– Уколико бих добио поверење, имали бисмо чисту већину у скупштини. Јер уколико не будемо имали чисту већину, нећемо ни имати већину. Дакле, да то буде јасно. Са друге стране, као председник републике могао сам да својим саветима утичем на некога, могао сам да неформално вршим притисак на некога у влади, али то никаквог смисла није имало и не би имало, јер сам контролисао већину у Народној скупштини, али не ја, већ партија којој припадам, дакле. Али како да вам објасним, на крају, људи размишљају о себи, и мало ко жели да улази у ту врсту политичких трвења. Ја не желим нигде и ни са ким никакве сукобе, ја мислим да је жеља сваког грађанина да наша деца, наши ђаци, наши студенти уче – рекао је и додао:
– Ко не жели да учи, има безброј места где то може да ради, али избори ће на крају показати ко има легитимитет за једну или за другу политику. Ако они победе, онда могу факултети и школе да буду блокиране заувек. Онда могу да их блокирају и средње и основне школе, баш као у Француској, могу да раде шта хоће. Ако ми победимо, онда то неће бити могуће. Ја сам дао тврда обећања грађанима и, верујте ми, испунићу их. Неће бити више политике на факултетима, и биће конкуренције. А да ли се то некоме свиђа или не свиђа, ја мислим да је то велики корак унапред за нашу земљу, да је то страшно велики корак унапред за нашу земљу.
О великим пројектима за југ и исток, а и…
– Познајући ситуацију у Србији, ми смо понудили у овој кампањи веома конкретне мере на 6 стубова: и за југ и за исток земље.Слично ћемо и за западни део централне Србије, као и за Банат. Зато што ћемо у различитим сферама друштвеног живота посебне субвенције за те делове наше земље да дајемо. Колико год неко могао оправдање да нађе у томе и што ми је лако да одговорим: па, 600 година заостаје југ Србије за севером Србије, није то 6 година, већ 600 година. Ми смо сви морали да урадимо више. И трудио сам се, и одвео сам од Аунде, Аптива, до многих других компанија у Лесковац, од Хајкса до чувања Јумка, Симпа, многих других у Врање, дакле. И изградња аутопута, свега другог, дакле. И опет није довољно. И стварно није довољно. И мораћемо да радимо, и да урадимо много више. Одвео сам у Ниш 12 фабрика, али опет нисам задовољан. Али Ниш је по први пут на просеку, чак полако прелази просек, први пут на 1.000 евра просечне плате у Нишу, што је велика ствар за тај највећи град на југу Србије – навео је.
Потом је објаснио који окрузи су укључени у великим пројектима.
– Али ћемо за тих 5 округа на југу, за ова 2 плус 2, дакле Тимочки и Борски, део Браничевског и део Поморавског округа, такође да обезбедимо другачије него за југ, али посебне субвенције.
На питање како толико добро познаје положај Србије — како географски тако и на сваки други начин, Вучић је одговорио: „То је мој живот. Ја сам заљубљен у Србију, волим Србију највише на свету!“
– Како да не знам управне округе, како да не знам. Ја сам путовао и обишао сваку општину много пута, тако да. .. логично је да знам. Исто тако, морамо да решавамо проблеме: Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница, то вам је све јужни део Златиборског округа. Такође ћемо морати да радимо са додатним субвенцијама и за Тутин и Пазар. Срећом, Прешево, Бујановац и Црна Трава, Босилеград, припадају Пчињски округ, тако да то нам свакако потпада под субвенције. И то велике, велике субвенције.
Уследило је објашњење.
– То значи да смо спремни да платимо и домаћем и страном инвеститору који хоће да прави фабрику у тим крајевима. Много веће субвенције и за запошљавање и за основна средства, и да му обртна средства учинимо неупоредиво доступнијим. Да имамо потпуно једнако, потпуно једнако. Чак увек дамо више домаћим него страним, само да то буде јасно. Али тешко је наћи домаће људе који ће запослити 1. 000, 2. 000, 3. 000 људи, само да то имате у виду. Дакле, зато ми инсистирамо и потенцирамо то да смо спремни да помажемо мала и средња, домаћа, српска предузећа, дакле да они могу да расту јер они чувају и држе нашу привреду. Тако да су то важне ствари. Ово вам је само један део око инвеститора.
Истакао је да је битно и подстаћи туризам у овим деловима Србије.
– Ми морамо да подижемо туризам у тим крајевима. Ми морамо сами да урадимо све што се логистике тиче за пољопривредну, прехрамбену, прерађивачку индустрију. Дакле, и за то да дајемо, не 50, него ако треба и 70 одсто. Све оно што смо изгубили у процесу уловљавања када су ови идоли и кандидати на студентској листи управљали овом земљом. Дакле, то су ствари у које ћемо да дајемо највише, да плаћамо највише, и верујем да ће то дати итекако резултат.
О председницима општина
– Ми смо већ променили 50 одсто градоначелника и председника општина у односу на претходне изборе. После последњих локалних избора, променили смо 50 одсто градоначелника и председника општина. Није било довољно. Сад ћемо морати 50 одсто од ових, што не значи да ће то да буде преосталих 50 одсто, јер ту има 20-30 одсто људи који одлично раде. Већ укупно ћемо поново 50 одсто да мењамо, можда и више.
– То смо могли да видимо (изгубили функције, па постали најгори непријатељи, како је водитељ навео, прим. аут.) сада по Борку Стефановићу, Бранку Ружићу, Борису Милићевићу и многим другима. Први пут кад нису добили неки уговор, први пут кад нису добили фотељу, ташну и машну, тог тренутка су кренули да нападају све у свом окружењу. Али ви морате ту бескомпромисно да урадите, ма колико вам било тешко понекад, без обзира и на пријатељства која сте склапали и чували годинама, зато што морате да обавите најбољи посао за Србију. Кафана је кафана, а посао је посао.
– Тако да нећу имати, имајући у виду онолико утицаја колико имам у нашој странци, разговараћу и са Милошем и са свима осталима, дакле да видимо како и на који начин да то решимо, јер немогуће је да у 60 или 70 одсто случајева где идем по Србији да се свуда људи жале на то, и не на бог зна шта. Има ту и оправданих и неоправданих захтева, има ту и ствари које су могли да ураде и ствари које никако нису могли да ураде. И није у томе проблем. Проблем је у томе што ви видите да нисте довољно разговарали са људима – навео је.
Истакао је да наставља да разговара са људима и путује по Србији.
– Сад ћу да одем на по месец дана, колико год да треба, да одем у било који крај Србије док не урадимо велике ствари за тај крај, и док не чујем свакога, док не— као што сам то радио у претходна 3 месеца. И није ми тешко. У ствари, није ми ни тако лако као што изгледа, али знам да ми је то посао, морам да будем посвећен, и на крају ми није тешко јер из тога извучем најбоље закључке, шта је то што је за људе најпотребније. Наставиће се изградња путева, наставиће се изградња, и то посебан нагласак на регионалним и локалним, јер толико градимо већ аутопутева и брзих саобраћајница да је то невероватно – рекао је и додао:
– Наставићемо изградњу пруга; посебно сам заинтересован за такозвану Банатску пругу и, на истоку Србије, пругу, јер ће много да нам значи и за карго саобраћај, али и за путнички саобраћај. Дакле, трудим се да сада покријем и оно што је много важно: област коју смо заборавили је енергетика. Морамо да идемо у енергетику, у енергетски брзи, страшно брзи напредак. Дакле, и није питање ту плата и пара; плаћаћемо људе, али мораћемо да радимо убрзано и да размишљамо и о СМР-овима, дакле малим нуклеаркама, да размишљамо о томе како да правимо трансмитерску мрежу према Румунији и према другим земљама, како да уређујемо и нисконапонску и високонапонску мрежу додатно, и како да више улажемо, како да све убрзамо.
– Да не говоримо о пројектима за нафтоводе, које чекамо да видимо шта ће Мађари да кажу, желе ли или не, да видимо и са Румунима, да видимо са Македонцима, да видимо са свима другима.
О изјави Горана Марковића
– Прво, оно што сам најпре запазио: да овај велики интелектуалац, интелектуална громада, каже „екскалација“. Честитам му на томе, не знам шта то значи, али изгледа да студенти блокадери су нам нашли нову именицу уместо ескалације. Али добро, то довољно говори о њиховој памети, о њиховом нивоу и степену образовања, а важно је да нама броје зубе. Добро је да нам броје зубе, да не броје нешто друго. Можете да мислите како би се забројали и шта би све направили кад кажу „екскалација“ уместо „ескалација“. Тако да, баш лепо о њима говори. Што се тиче свега другог, ја бих најпре анализирао колика је потреба Хрватске државе да спроведе, заједно са својим послушницима, до краја обојену револуцију у Србији – рекао је и додао:
– Можда 1.000 пута до сада, али ако су и данас урадили, важно је да људи—да остане траг—да смо знали да се Хрватска најотвореније мешала у наш изборни процес. Дакле, упутили смо протестну ноту. Дакле, ни једна земља се никада тако и толико брутално ни у чије изборе није мешала као Хрватска у наше. Никада. И ја мислим да то људима би требало да много тога покаже, представи и прикаже. Што се тиче револуционарног терора, они већ 2 године спроводе готово прави револуционарни терор, само што још нису направили концентрационе логоре.
О насиљу блокадера
Подсетио је да су лепили етикете свима, да су представници тзв. студентске листе криминализовали и њега и његово породицу.
– Лепили су етикету свакоме, криминализовали свакога. Ја немам проблем са тим. Они нека наставе да криминализују мене, ја ћу да причам о програмима. С времена на време ћу да их исправљам кад будем установио колико су необразовани и колико су неписмени. Али шта да радите? Уместо да читају књиге, они су нам бројали зубе. Боље је било да су читали књиге. И ти људи који броје зубе, причају некоме о лицемерју. Највећи лицемери су увек они. Да питам: од чијих пара је снимио „Делиријум тременс“? Од чијих пара? Од државних, него шта. Али тад Вучић није баш био такав порно криминалац, убица, и све друго. А кога сам то убио? А кога смо ми то тукли на улицама? Углавном су они нападали и полицију и тукли друге људе. Пуцали на људе. Упуцали Богдановића са 2 метка. Ножем ранили једног младића…
О изјави Нурковића
Потпредседник Скупштине Црне Горе Мирсад Нурковић каже да Србија треба да преузме и плати разну одштету Црне Горе.
– Да би људи разумели о чему је реч. Хрватска сада, наравно, се сили као чланица Европске уније и НАТО-а, пошто јој баш не иде то што се сили, не успева баш на Србији, јер ако ништа, постоји неки Вучић који им се супротставља, и то им се супротставља јавно, и не дозвољава да Србија буде унижена. И како би се то уличним жаргоном, а свакако језички погрешно, би било речено: не дозвољавам да нас пониште као државу. Ја сам срећан што у Србији тај слободарски дух је веома снажно изражен, и што ми знамо шта је наш посао. А што се њих тиче, они не, они гледају да испуне: где ови из Хрватске, где ови из Загреба оком, они скоком. И сад је њима у Загребу пало на памет да им је Црна Гора дужна 2.700.000.000, за шта Бог зна, као да је важно. Стручњак је рекао да ми то платимо, али ово је држава слободног и слободарског народа, која неће да плаћа рекет никоме. Ово је држава са озбиљном традицијом. Ово је држава слободног и слободарског народа, који неће да плаћа рекет никоме, ни Црној Гори ни Хрватској – навео је и додао:
– Ми нисмо плаћали рекет ни највећим светским силама, а не вама да плаћамо рекет. Зато што сте „умишљене силе“, регионалне или не знам шта већ. Ако морамо да плаћамо рекет због присуства ваших кланова овде, што убијате и наше људе с времена на време, јер сте највећи шверцери дроге у Европи и тако даље, дакле гледамо да то решавамо, и то смо смањили на најнижи ниво. Тако да, само сам одговорио, рекох: то што сте хтели да завучете руку у џепове грађана Србије, мичи руке одатле и враћај доле руке, па ви то у џепове грађана Црне Горе, џепове грађана Хрватске, шта год хоћете, како год хоћете. А овде, где изврћете џепове нашег народа, тај филм заборавите, нећете га гледати.
О тзв. студентској листи и статуса Косова и Метохије
– С тим у вези, не смета им сарадња са Аљбином Куртијем, хтео то неко да призна или не, али то је тако, чињенице о томе говоре. А шта извините? А шта извините да не призна? А шта да не призна? Ко је водио коло у Нишу? Ко је данас јавно подржао највећим својим саопштењем „десна рука Аљбина Куртија, Ненад Рашић“? Његов син вам је водио коло. Што се правите наивни? Ненад Рашић данас је издао саопштење. Каже: „Подржати студенте“? Подржати студенте у овом критичном моменту за нас је обавеза. Гласање за студентску листу је изнад свега цивилизацијски. Само ти, само ти људи морају да знају шта је цивилизацијски чин. Морају да знају то. Ненад Рашић се залаже за независно Косово и каже да је та ствар не само готова, већ и да је она добра за српски народ – навео је и додао:
– Дакле, то су његови ставови, као и ставови о увођењу санкција Русији, као и став да је Србија починила геноцид, односно српски народ; то су све ставови Ненада Рашића, десне руке Аљбина Куртија. Као да су људи заборавили шта нам се догодило после 5. октобра. И нећу да вам кријем, уништили би земљу. Ја ћу да им честитам исте вечери ако победе. Исте вечери ћу да честитам. И исте вечери ћу да кажем шта ће да буде са земљом. Уопште немојте да имате илузије. Ја се сећам Милановића кад је изгубио изборе, исте вечери је рекао како ће да буде и колико ће лоша власт да буде. Па нека је тамо следећа добија. Србија није играчка. И немојте да се неко прави наиван да не види шта је то што се тачно збива.
О санкцијама Русији и ставу тзв. студентске листе
– Рећи ћу вам и зашто: они немају политику. Јесте чули ви синоћ одговор, молим вас, тај превртљиво, преварантски одговор који је научен да замаже очи некоме и да свако може да се ухвати за део реченице, а кад саслушате, јасно вам је шта значи. Кад Ана Брнабић пита још једног неписменог, а који је глумио да је најпаметнији међу њима, онај Бауцал и тако даље, Боже сачувај, срећом, ја их сад по први пут гледам, јер ја нисам гледао те телевизије. Кажу ми да је био њихова звезда и тако даље, а као што сте могли да видите, функционално неписмен, а о политици да не говорим. И пита га Ана Брнабић: „Хоћете ли да уведете санкције Русији?“ И пазите сад, „ми смо рекли“—нисмо „ми“, него му реко пленум, јер је пленум издао једно саопштење у 4 реда. Ми смо рекли да ми не бисмо желели, јер традиционално пријатељство— Научио ту једну реченицу – каже и додаје:
– Дакле, после запете, он додаје: „А са друге стране“ или „али са друге стране, имамо и обавезу да се усклађујемо са политиком Европске уније“. Што ће рећи: увели бисмо санкције, али бисмо плакали 2 дана пред вама како нам је много тешко, али други дан предвече, или трећи дан ујутро, завели бисмо све санкције Руској Федерацији. А ви, ако се досетите, досетите; ако се не досетите, нисте се досетили. Срећом, Ана се тога досетила. Тако да, хоћу да вам кажем само: све трикови као тамо 2000. године.
Мисле да ће народ да падне, како клинци кажу, на исте форе.
О протестима у Француској
– Има сила и ван Европе, а има сила и у Европи које су за то заинтересоване. Француска је велика нуклеарна сила, има много нуклеарне енергије. Не причам само о нуклеарном оружју и оруђу, причам и о нуклеарној енергији. Француска нема проблема са струјом и ценом струје. То су проблеми Француске, али Француска је свакако имала и лидера који се наметао као и европски лидер, и зато је било потребно рушење Француске, јер Француској многи то не желе да дозволе. Ако то неко не види, и ако неко мисли да се то десило зато што најбогатијој француској деци се нису свидели тоалети у њиховим школама, онда ја тим људима немам шта да додам – рекао је.
О грађанима и истакнутим личностима, као што су Никола Пејаковић и Филип Грбић, који све више иступају и говоре да нису гласали за листу Александра Вучића до сада, али да сада и те како планирају.
О изборима и подршци
– Ја немам бирачко тело. Имамо људе. Имамо људе. Имамо људе који размишљају и доносе одлуку. И увек људи донесу исправну одлуку. И када донесу ону која се мени не допада, ја ћу рећи да је та одлука исправна, а суд историје ће то потврдити или негирати. И колико дан касније, кренућу да се борим против тих и таквих власти. Не „ми ћемо тебе да лустрирамо, уништимо, затворимо“, као мала деца, тако мали Перица замишља живот и политику. А политика је нешто много више, нешто много компликованије. Ја сам поносан што нисам опозиционе лидере хапсио, што смо имали демократију на веома високом нивоу, што смо имали медије који су ме називали најстрашнијим и најпогрднијим именима, јер и то ће ући у историју. Свакако, дакле, од непоменика до Хитлера, криминалца, убице, не знам ни ја чега и кога, тако да, како бих вам рекао. Веома сам срећан због свега тога, а они који прете револуционарним терором, убијањем и свим другим, нисам сигуран да су то способни – рекао је и додао:
– Веома сам срећан због свега тога, а они који прете револуционарним терором, убијањем и свим другим, нисам сигуран да су то способни. Било би добро да изведу, било би добро да прво науче разлику између ескалације и екскалације, па тек онда да прете убиствима и свим другим. А за то да прете убиствима, мало нек иду и да вежбају, пошто не мислим да ће неко да се уплаши ни Горана Марковића ни Јове Бакића. Али мени је најсмешније од свега када ми неко од њих каже да је „велики православац“, али ће да гласа за листу чији лидер Јово Бакић каже да су Алојзије Степинац и владика Николај једно те исто
– Али, да вам кажем, ја сам стварно поносан на људе који нас подржавају. Да ли је то 3 одсто или 5 одсто људи који нас подржавају, или нешто више од тога, видећемо на изборима. Али ја сам поносан на те људе. То су људи који нису хтели да се окрећу као сунцокрет. Видели сте њихове трибине кад се заврше, онда, онако инфантилно, као дечица у вртићу, изађу са сунцокретом и машу сунцокретима и не знам чиме већ. Људима, буквално инфантилно. Срдановић је избегао и ТВ и радио дуел. То понижавају грађане, не мене. Али поносан сам на људе који су могли да пређу на њихову страну, да буду социјално прихватљиви пре годину, годину и по дана. Али људи су осетили да ти људи раде против државе. И ма-колико увреда трпели, и у породици, и на послу, и на сваком месту, људи су остали чврсти и јединствени.
– Ја сам спреман да платим сваку цену, од својих принципа, од својих идеја. Од напредне и успешне Србије никада нећу одустати, док сам жив. Мене отерате у затвор, стварно? Нема проблема. Из затвора ћу да вас побеђујем, са сваког места. Са сваког места! Једино што можете да урадите то је да ме убијете. Само то ви не разумете. И не разумете колико је велики покрет људи који ће да се супротставља људима који би да нам униште државу. И увек мирно. Не силеџијством. Не насиљем. Не пребијањем жена, чиме се хвалите и што не осуђујете ни један једини тренутак. Ту, како ви то кажете, „ескалацију“. Све неписмени ћаци, а неког другог називају ћаци.
Знате ли колико има слободних људи у Србији? Слободарски опредељених, који неће да слушају псеудоелиту!
– Знате ли колико има радника, сељака, домаћина, пензионера, младих људи, који неће да иду у чопору? Који хоће да се боре за своју будућност и будућност своје земље, и имају храбрости да то ураде? Па и не сањате. Ја верујем близу 2 милиона, можда и 2 милиона, видећемо.
О тзв. студентској листи
– Ми имамо љубав. Љубав према својој отаџбини, љубав према својој Србији, коју не желимо да дамо онима који су најгори. Све стари кадрови Демократске странке, све ДОС-овски кадрови, све најгоре из ДОС-а и Демократске странке су нам Пајтић, Петровић и неке стране службе ставили на ову листу. Студентску. Све. Нема нико нов. Нема нико неукаљан. Нико. Они су вечерас изашли да се буне пошто је брат 13-те на листи њихове ухапшен, пронађено му пола киле кокаина. Није му пронађено оно 50 грама, па да каже: „То ја шмрчем“ и то. Ма ево, пола киле му пронађено. Носи као брашно кокаин. Они изашли да протестују, каже: „То је политика“, ма немој, стварно?
– Ја сам то рекао и својој деци: шта год да буде, како год да буде, немојте само да сумњате у једну ствар. И како год тешко да буде, тата ће да се бори док дише. Против оних за које знам да су нам земљу већ уништили, да су нам само 500.000 људи оставили без посла, да ништа лоше нису урадили око Косова, а све су најгоре урадили, довели до тога да ови само прогласе независност Косова. Да ништа нису урадили око Црне Горе, а све су наопако урадили. Да нису хапсили, а јесу, сваког Србина кога је Хашки трибунал тражио у џаку га испоручивали. Да нису покрали у приватизацијама и опљачкали све, а јесу. Борио бих се, јер знам колико су лоши и колико не воле Србију. Овако? Изгубиш изборе, честитам. Затвор? У затвор. Идем и затвору ћу писмима и својом речју на суђењу, да их уништавам. На сваки начин. Никакав проблем са тим немам!
– Моја воља, можда моје тело, није у најбољем стању. Може да не буде. Моја глава је у бољем стању него све њихове главе заједно. И побеђиваћу их са сваког места, на сваком месту. И никада мој дух неће моћи да сломе, ама баш никада. И то им је највећи проблем. И зато да се они држе савета који сам им давно дао. Јер ћемо опет да их победимо и на овим изборима, и побеђиваћемо их увек, уз сву њихову силу, уз сву спољну подршку, уз огромне новце.
Фото: Printscreen
