Политика усаглашавања 85 пленума са различитих универзитета једноставно не пије воду чак ни у предизборном процесу, ко зна како би то изгледало кад би морали да доносе одлуке битне за државу, кажу саговорници Курира
Блокадери саопштили да Србија неће уводити санкције Русији, а та порука изазвала је хаос и свађу на пленумима
Саговорници Курира оцењују да је реч о маркетиншком трику и подвали бирачима, уз покушај да се придобију неопредељени и десни гласови.
Прича „студентске листе“ о неувођењу санкција Русији пала је у воду после непуна 24 сата! Након објаве на налогу „студенти у блокади“ где је наведено да ће Србија задржати принципијелно становиште о неувођењу рестриктивних мера према Руској Федерацији настао је општи хаос на пленумима који је кулминирао жестоком свађом на пленуму у Новом Саду „због радикалних ставова блокадера из Београда“.
Замајавање јавности
На ово лицемерје први је указао члан СНС Милош Јовановић који је открио како је свађа око неувођења санкција Москви кулминирала у Новом Саду и да сада блокадери „покушавају да се оперу и тврде да је све била лаж„.
– Зашто лажете сопствени народ, студенти у блокади? Јутарњи твит о томе како нема санкција Русији пао је у воду пре два сата на „пленуму“ у Новом Саду, где је настала општа свађа због „радикалних“ ставова блокадера из Београда. Сада, када сте ухваћени у маказама између ЕУ услова и домаћег јавног мњења, покушавате да се оперете и тврдите да је све била лаж. Ако је званична спољна политика државе већ свима добро позната, зашто глумите веће католике од папе, па се онда повучете чим вас неко притисне на ужем састанку? Ово је класично замајавање јавности, изађите јавно и реците шта заиста мислите – написао је Јовановић на Иксу.
Зашто лажете сопствени народ, @studentblokade?! Јутарњи твит о томе како нема санкција Русији пао је у воду пре два сата на „пленуму“ у Новом Саду, где је настала општа свађа због „радикалних“ ставова blokadera из Београда.
Сада када сте ухваћени у маказама између ЕУ услова и… pic.twitter.com/SQty5ut0tF
— Miloš Jovanović (@Jedna_Srbija) September 30, 2026
Професор Милан Петричковић са Факултета политичких наука каже за Курир да је то један од потеза који је препознатљив кад је „студентска листа“ у питању, као и да је то једна коцкица у мозаику која се распознаје као покушај преваре.
– Тај који их је саветовао проценио је да би било добро да се, као маркетиншки трик, потури мамац како би се привукао део неопредељених бирача и добили политички поени. Очигледно је у питању покушај да се у јавно мњење убаци флоскула: „Ето, блокадери неће да уведу санкције Русији“ и то је требало да прође. Слична ствар десила се и са одлукама пленума у Крагујевцу када су говорили о Косову и Метохији и изражавали родољубиве ставове, да би одмах по истом овом принципу, којим данас сведочимо са овом информацијом, опет устао део блокадера који је против тога.
Када се све то посложи, врло је једноставно схватити да многе ствари говоре да би обманули јавно мњење, а мислим да не би прошло ни неколико сати пре него што би почели да се утркују ко би пре увео санкције Русији. Све у свему, међусобно ће се у својим противречностима разводнити, сукобити, а сада имамо потпуно чисту и јасну ситуацију и око тог односа према увођењу или неувођењу Русији санкција – казао је Петричковић.
Неусаглашени
Политички аналитичар Небојша Обркнежев каже за Курир да овај потез студената у блокади представља „чисту подвалу и обману која би требало да иде ка гласачима, не би ли добили одређене поене„.
– Блокадерски став о увођењу санкција Русији је био прилично неодређен… Да ли постоје неке мере које би се увеле или не постоје баш никакве мере које увели према Руској Федерацији? То је чиста подвала и обмана која би требало да иде ка гласачима не би ли добили одређене поене. Када одређени пленуми нису тачно схватили да је та подвала требало да прође на тај начин, они екстремни ка увођењу санкција Русији су гласали и потом долази до њиховог дељења и по том ставу који је требало, заправо, да буде мачка у џаку за прво изјашњавање студената у блокади – каже Обркнежев.
Он оцењује да се на крају и ове приче види да блокадери ни по овом питању нису могли да се усагласе.
– Пошто нису усаглашени нису могли ни да слажу бирачко тело шта би или шта не би. Слична ситуација се десила и са Косовом и Метохијом, када је Крагујевачки универзитет дао одређени став, па се после тога одмах први побунио, ни и мање ни више него Филозофски факултет у Београду на којем се историја проучава и који је био против тог става. Ми видимо да та њихова политика усаглашавања 85 пленума са неколико различитих универзитета једноставно не пије воду у овом предизборном процесу, а камоли за доношење било којих битних одлука за државу уколико би они и преузели власт – закључио је Обркнежев.
Фото: Printscreen
