Преживели учесник бродолома који је инспирисао роман “Моби Дик” имао је теорију о томе како кит уљешура може да уништи пловило много пута веће од себе, а 200 година касније, испоставило се да је био у праву, показала су нова истраживања научника, преноси данас ББЦ.
Томас Никерсон стар 15 година, у новембру 1820. успео је да избегне опасност након што је један кит пробио рупу на боку његовог чамца.
Док су брзо веслали назад ка главном китоловцу, а чамац се пунио водом, Никерсон и његови сапутници веровали су да су безбедни.
Преузевши кормило китоловца “Есекс”, Никерсон је, међутим, угледао још једног, много већег кита како јури право ка њима.
Након што је упозорио првог официра брода, настали су вика и узбуна међу посадом, а затим је уследио страховит ударац, како је Никерсон записао 50 година касније.
Кит је ударио у “Есекс” таквом силином да су сви људи попадали, а онда се окренуо и поново вратио пуном брзином, да би у другом судару потпуно смрскао прамац брода који је потонуо.
Бродолом “Есекса” инспирисао је Хермана Мелвила да напише роман “Моби Дик”.
Данас, 175 година након објављивања књиге, нова истраживања су открила како уљешура може да потопи брод неколико пута већи од себе.
Истраживања су показала да је моћ кита уљешуре у огромној глави која чини око трећину укупне дужине њиховог тела.
Са мозгом тешким и до 9 килограма, уљешуре могу да се похвале највећим мозгом међу свим животињама на Земљи.
Унутар чела налази се велики, мекани орган испуњен масном материјом који се назива спермацети, и који је јединствен за ову врсту.
Спермацет је био веома тражен међу китоловцима, будући да је то уље служило као квалитетно гориво и могло је да се прерађује у производе попут сапуна и свећа.
Током 18. и 19. века, широм света убијено је око 300.000 уљешура.
Упркос обимном излову у циљу прикупљања спермацета из глава уљешура, још увек се открива његова функција, а једна теорија сматра спермацет оруђем за борбу, наводи ББЦ.
У студији из 2002. године, биолог Каријер је изнео претпоставку да је знатно увећани масни орган кита смештен у чеоном делу главе свих китова зубана, еволуирао у својеврсни ован за ударање, способан да ривалу зада смртоносни ударац, баш као што то чине нилски коњи.
Недавно је екофизиолог са Универзитета на Хавајима, Алек Берслем, снимио уљешуре како се ударају главама.
“Током историје, китови су напали само три китоловачка брода”, указао је главни кустос Историјског друштва у Нантакету, Мајкл Харисон.
Китови су, међутим, редовно нападали мање, отворене чамце који су спуштани у воду са главног брода када би се кит уочио.
“Пред нама је још много тога што треба да научимо о овим животињама. Заправо тек почињемо да их разумемо. Морамо да дамо приоритет њиховом очувању”, закључио је Берслем.
Фото: Pexels
