Српска православна црква сутра прославља Воздвижење (подизање) Часног крста, празник који је у народу познат као јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на којем је Исус Христос распет на Голготи.
Крстовдан се обележава као црвено слово у календару и верници тај дан посте, а многи једу само хлеб и грожђе.
Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека „Ко се крстом крсти, за Крстовдан пости“.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.
Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару.
На тај празник истовремено се слави и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње, јесењи 27. септембра и зимски 18. јануара.
По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.
На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто.
На тај дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму.
У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.
