AI је за само неколико година постао много више од технолошке иновације. Док компаније улажу стотине милијарди долара у развој инфраструктуре, а државе све отвореније третирају производњу чипова као питање националне безбедности и економске конкурентности, поставља се питање да ли свет улази у нову фазу развоја глобалне економије. Подаци показују да се инвестициони циклус више не односи само на развој софтвера, већ и на data centre, рачунарску инфраструктуру и енергетику.
До пре неколико година развој вештачке интелигенције посматран је пре свега кроз напредак алгоритама и нових дигиталних алата. Данас је слика потпуно другачија. AI покреће талас улагања у фабрике чипова, data centre, електроенергетске системе и рачунарску инфраструктуру, мењајући токове капитала и приоритете највећих светских економија. Све више показатеља указује да се не развија само нова технологија, већ и нови економски модел заснован на рачунарској снази као једном од највреднијих ресурса савременог света.
AI више није само софтвер
Већина људи развој AI и даље повезује са chatbotovima, генераторима слика или дигиталним асистентима. Међутим, оно што остаје ван фокуса јесте огромна физичка инфраструктура која омогућава рад ових система. Сваки напреднији AI модел захтева хиљаде серверских процесора, графичких акцелератора, огромне количине меморије, стабилно на
пајање електричном енергијом и data centre пројектоване да раде без прекида 24 часа дневно.
Управо због тога се тржиште вештачке интелигенције данас више не развија само кроз софтверске иновације. Све већи део инвестиција усмерен је ка изградњи инфраструктуре која може да подржи развој AI технологија. Према проценама Goldman Sachsa, између 2026. и 2031. године глобална улагања у рачунарску инфраструктуру, data centre и енергетику могла би да достигну око 7,6 билиона долара, што показује да AI постаје један од највећих инвестиционих циклуса савремене економије.
Сличан закључак износи и McKinsey, који процењује да ће развој AI инфраструктуре захтевати вишебилионска улагања у нове data centre и пратећу енергетску мрежу какоВештачка интелигенција данас више није тема која се тиче искључиво технолошких компанија. Њена примена све више утиче на начин на који компаније запошљавају, организују рад и планирају будуће инвестиције. Због тога је једно од најважнијих економских питања наредне деценије како ће AI пр би се задовољила растућа потражња за рачунарском снагом.
Да ли AI мења тржиште рада?
Вештачка интелигенција данас више није тема која се тиче искључиво технолошких компанија. Њена примена све више утиче на начин на који компаније запошљавају, организују рад и планирају будуће инвестиције. Због тога је једно од најважнијих економских питања наредне деценије како ће AI променити тржиште рада и да ли ће број нових радних места успети да надомести она која ће нестати.
Одговор није једноставан. Међународни монетарни фонд (International Monetary Fund – IMF) процењује да би AI могао да утиче на око 40 одсто радних места на глобалном нивоу, при чему тај проценат у развијеним економијама достиже и 60 одсто. Међутим, утицај не значи нужно гашење радних места. У многим случајевима AI мења начин на који се посао обавља, преузима поједине задатке или повећава продуктивност запослених, док ће у другим занимањима аутоматизација вероватно смањити потребу за људским радом.
• Процене водећих економских институција показују да међу стручњацима не постоји потпуни консензус. Goldman Sachs процењује да би око 300 милиона радних места широм света могло бити изложено аутоматизацији, али истовремено очекује да ће AI отворити потпуно нова занимања и повећати продуктивност у бројним секторима.
Светски економски форум (World Economic Forum – WEF) процењује да би до 2030. године могло бити угашено око 92 милиона радних места, али и отворено око 170 милиона нових, што би представљало нето раст запослености.
Да ли AI може да изазове несташицу занатлија?
Док се највећи део расправе о AI води око судбине канцеларијских занимања, много мање пажње посвећује се другом тренду који се већ назире. Развој вештачке интелигенције не захтева само напредније алгоритме, већ и изградњу огромне физичке инфраструктуре. Нови data centre, електроенергетски системи, оптичке мреже и фабрике чипова не могу да настану без људи који их пројектују, граде и одржавају.
Управо због тога поједини аналитичари упозоравају да би AI могао да повећа потражњу за занатским и техничким занимањима. Најновија анализа компаније Randstad показује да потражња за квалификованим занатима расте три пута брже од потражње за канцеларијским пословима. Посебно расте потреба за електричарима, HVAC инжењерима, вариоцима, грађевинским радницима, техничарима за роботику и стручњацима за индустријску аутоматизацију, који представљају основу за изградњу AI инфраструктуре.
Истовремено, исти извештај упозорава да тржиште рада већ показује знаке озбиљног притиска. Послодавци све теже проналазе квалификоване занатлије, а просечно време потребно за запошљавање стручњака у овим областима постало је дуже него код великог броја канцеларијских занимања. Другим речима, највећа препрека даљем развоју AI можда неће бити недостатак капитала или технологије, већТоком већег дела 20. и почетком 21. века развијене економије пролазиле су кроз снажан процес урбанизације и трансформације тржишта рада. Све већи број људи напуштао је пољопривреду, занате и производњу, док су канцеларијски послови и високо образовање постајали симбол професионалног успеха. У многим земљама стручне школе и занатска занимања постепено су губили друштвени престиж, што је дугорочно допринело мањку квалификованих техничких радника у бројним сектор недостатак људи који могу да изграде инфраструктуру на којој AI почива.
Да ли AI враћа вредност занатима?
Током већег дела 20. и почетком 21. века развијене економије пролазиле су кроз снажан процес урбанизације и трансформације тржишта рада. Све већи број људи напуштао је пољопривреду, занате и производњу, док су канцеларијски послови и високо образовање постајали симбол професионалног успеха. У многим земљама стручне школе и занатска занимања постепено су губили друштвени престиж, што је дугорочно допринело мањку квалификованих техничких радника у бројним секторима. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) упозорава да су управо демографске промене, дигитализација и неусклађеност између образовања и потреба тржишта рада међу главним узроцима данашњих несташица радне снаге.
Развој AI не представља узрок овог проблема, али би могао да га додатно нагласи. Како расте потреба за изградњом data centre, електроенергетске инфраструктуре и нових индустријских капацитета, повећава се и потражња за занимањима која захтевају практична знања и стручне вештине.
Зашто су чипови постали нови стратешки ресурс?
Последњих неколико година развој AI све је снажније повезан са тржиштем полупроводника. Док се пажња јавности углавном усмерава на нове моделе вештачке интелигенције, иза њих стоји глобални ланац производње чипова, који постаје једно од кључних питања економске конкурентности, технолошког развоја и националне безбедности.
Полупроводници више нису само компонента електронских уређаја, већ основа развоја data centre, суперрачунара, аутономних система и готово свих савремених AI технологија.
Управо због тога Сједињене Америчке Државе, Кина, Европска унија, Јапан и Јужна Кореја улажу десетине и стотине милијарди долара у развој домаће производње чипова и настоје да смање зависност од страних добављача.
Како AI мења светску трговину?
Вештачка интелигенција данас више није покретач само технолошких иновација, већ све видљивије утиче и на међународну трговину. Док се јавност углавном фокусира на развој нових AI модела, раст потражње за чиповима, серверском опремом, мрежном инфраструктуром и data centre већ мења структуру светске робне размене.
Према анализи McKinsey Global Institute, управо је трговина робом повезаном са AI била један од главних покретача раста глобалне трговине током 2025. године.
Посебно је значајан податак да су извоз полупроводника, серверске опреме и мрежних система чинили приближно трећину укупног раста светске трговине у посматраном периоду. Истовремено, испоруке AI hardwarea порасле су за готово 40 одсто, што показује да развој вештачке интелигенције више није ограничен на софтвер, већ постаје снажан покретач производње, логистике и међународне размене робе.
Шта AI значи за земље које не производе чипове?
Развој AI не значи да ће свака држава постати произвођач полупроводника или градити сопствене велике AI моделе. Међутим, готово свака економија може пронаћи своје место у новом ланцу вредности. Неке земље улажу у data centre, друге развијају софтверска решења, треће јачају енергетску инфраструктуру, док поједине покушавају да привуку инвестиције у високотехнолошку производњу и дигиталне услуге.
За земље попут Србије највећи потенцијал вероватно није у производњи најнапреднијих процесора, већ у развоју образовања, софтверске индустрије, дигиталне инфраструктуре и стручних кадрова који ће омогућити примену AI у привреди.
Посматрано у целини, развој AI данас се више не може посматрати искључиво као технолошка револуција. Раст улагања у чипове, data centre, енергетску инфраструктуру, промене на тржишту рада и трансформација међународне трговине указују да се мења начин на који функционише савремена економија. AI постаје покретач нових инвестиционих циклуса, нових индустрија и нових образаца глобалне конкуренције.
Да ли AI заиста ствара нову глобалну економију, још је рано дати коначан одговор. Међутим, показатељи говоре да се свет већ налази у периоду дубоких промена у којем рачунарска снага, подаци, енергија и стручни кадрови постају једнако важни као што су у претходним деценијама били нафта, индустријска производња или глобални ланци снабдевања. Управо зато питање више није да ли ће AI променити економију, већ колико брзо ће државе, компаније и друштва успети да се тој промени прилагоде.
Извори: McKinsey Global Institute, Geopolitics and the Geometry of Global Trade: 2026 Update; McKinsey Global Institute, Colocation Data Centers: The Infrastructure Race Behind AI; International Monetary Fund (IMF), AI Can Lift Global Growth; International Monetary Fund (IMF), Artificial Intelligence; Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Macroeconomic Productivity Gains from Artificial Intelligence in G7 Economies; World Economic Forum (WEF), Future of Jobs Report; Goldman Sachs Research; Randstad Research.
Напомена: Анализа је заснована на јавно доступним подацима и истраживањима међународних економских институција, истраживачких организација и компанија које прате развој тржишта рада, вештачке интелигенције и глобалне економије.
Фотографије ОВДЕ
