Осим што има континурани проблем с основном математиком, Пајтић има проблем с миграцијом елементарног политичког поштења. Напустило га је пре 30 година, кад је по Правном факултету глумио монархисту и оснивао клуб ројалистичке омладине, да би шест година касније, продао краља за функцију портпарола Градског одбора Демократске странке, коју је 20 година касније, као краткотрајни председник одвео у стечај.
Као што је 2014. и 2016. сматрао да је 5,9 веће од 49 одсто, данас Бојан Пајтић сматра да је 56 мање од 36 одсто, колико је у збиру СНС освојио више гласова у 10 локалних самоуправа, и говори да је то Пирова победа Александра Вучића. СНС је убедљиво победио у свих 10 општина и прихвата да на сваким изборима победи са „само“ 20 одсто разлике. И за сваког ко уме да обавља основне рачунске операције, победа СНС-а и Вучића је несумњива.
А што се тиче Куле, Пајтић по истој, губитничкиј методологији покушава да докаже да је 51 мање од 48. То је три одсто разлике. То је цезнус, који Пајтић и његова бивша странка данас не би могли да пређу. То нису лажни погони нових технологија, него честити домаћини који су своје поверење указали листи „Александар Вучић – Кула наша породица“.
А Пајтић нек каже зашто је 2014. и 2016. изгубио изборе у Сенти у којој је рођен и Санаду, у ком је одрастао. Одговориће му комшије и родбина. Ни један једини динар није инвестирао у развој ни Сенте ни Санада. Али јесте у сређивање своје куће, изградњу базена и колског прилаза који се греје.
Такође, нека објасни шта зна о првој појави лажних мањинских странака у политичком животу Србије? Да ли је и на који начин био повезан са њиховим оснивањем у Војводини, уочи избора 2008? Посебно би требао да објасни, како је фарбање моста на каналу у Врбасу представио као капиталну инвестицију, и на њега окачио задужбинарску таблу са својим именом.
Српска напредна странка наставиће још одговорније, преданије и марљивије да ради у интересу Србије и њених грађана, и да још убедљивије побеђује Пајтића и блокадере.
