Златни дукати Франц Јозеф (Franz Joseph I) деценијама представљају симбол богатства и стабилности на нашим просторима. Било да се купују као поклон за крштење и венчање или као озбиљна заштита капитала, ови аустријски златници су данас један од најтраженијих облика инвестиционог злата у Србији.
Вредност дуката директно прати кретање цене злата на светским берзама, која је у 2026. години под великим утицајем геополитичких тензија (односа САД и Ирана, кризе у Венецуели и спорова око царина). Будући да се злато сматра „сигурном луком“, свака несигурност на тржишту гура цену дуката навише.
Према актуелним подацима из извора, продајне цене у Србији варирају код различитих трговаца:
- Мали дукат (једноструки): Продајна цена се креће око 64.759 динара, док је откупна цена у специјализованим радњама око 58.000 до 60.000 динара.
- Велики дукат (четвороструки): Његова вредност је пропорционално већа и достиже продајну цену од преко 250.000 динара, док је откупна цена око 228.000 динара.
У новосадским златарама мањи дукати крећу се између 40.000 и 50.000 динара, а ако желите да их продате за један можете добити између 1.700 и 1.800 евра.
Инвеститори у Србији најчешће бирају између две варијанте које се кују у бечкој ковници Münze Österreich:
- Једноструки (мали) дукат: Тежине 3,49 грама, са чистом масом злата од 3,44 грама. Пречник му је 20 мм.
- Четвороструки (велики) дукат: Тежине 13,96 грама, садржи 13,77 грама чистог злата.
- Препознатљив је по томе што је веома танак, па га колекционари често називају „wafer“ (вафли) новчићем.
- Оба дуката имају изузетно високу чистоћу од 98,6% злата (23,6 карата), што је један од највиших процената чистоће за ковани новац из тог периода.
Готово сви дукати Франц Јозеф који се данас налазе у слободној продаји носе утиснуту 1915. годину. Важно је знати да то нису оригинали из те године, већ „рестајкови“ (накнадна ковања) које аустријска ковница и даље производи по оригиналним спецификацијама.
Ови дукати се сматрају чистим инвестиционим златом и немају додатну нумизматичку вредност. С друге стране, дукати са било којом другом годином ковања (нпр. 1872–1914) су ретки оригинали и могу вредети знатно више на колекционарском тржишту.
Један од главних разлога популарности у Србији, поред традиције, јесте повољан порески третман. Инвестиционо злато је у Србији ослобођено ПДВ-а, што куповину дуката чини много исплативијом у односу на сребро или накит.
Такође, Франц Јозеф је „најликвиднији“ златник на Балкану – то значи да га можете продати за готовину у готово било којој мењачници или златари у року од неколико минута.
Иако су цене злата близу историјских максимума, аналитичари предвиђају даљи раст. Неке прогнозе указују на то да би злато могло достићи и до 5.400 долара по унци до краја 2026. године, подстакнуто куповинама централних банака и ниским каматним стопама.
За просечног штедишу у Србији, дукат остаје најпоузданији начин да сачува куповну моћ свог новца на дуже стазе.
blic.rs/novosadska.tv
Foto: novosadska.tv
