Нови Сад данас слави 278 година од осамостаљења, од дана када је 1748. године добио статус слободног краљевског града. Тај тренутак није био само административна одлука – био је симбол слободе, грађанске свести и снажне жеље за самосталним развојем.
Тадашњи Нови Сад је, захваљујући упорности својих грађана и великој новчаној жртви, откупио право да сам управља својом судбином. Од малог насеља уз Петроварадинску тврђаву, град је почео да расте у место трговаца, занатлија, уметника и интелектуалаца.
Управо та слободарска искра касније ће му донети надимак „Српска Атина“, јер је постао центар културе, просвете и националног буђења Срба у Хабзбуршкој монархији.
Оно што нисте знали о Новом Саду
Нови Сад је буквално купио слободу.
Статус слободног краљевског града 1748. плаћен је око 80.000 форинти — што би данас била сума од више милиона евра. Грађани су се задуживали, продавали имања и удружили се да би град био свој.
Град има више имена него већина европских градова.
На званичним документима користио је истовремено више језика — српски, мађарски, немачки, латински — што га чини једним од раних примера мултикултурне управе.
Петроварадинска тврђава никад није освојена силом.
Иако је била мета бројних војски, тврђава није пала у директном нападу.
Неке старе куће имају „лажна врата“.
Врата која не воде нигде — прављена из естетских разлога или да збуне порезнике и власти. Данас делују као чиста архитектонска мистерија.
Кошава и магле су обликовале навике грађана.
Постоје записи да су људи планирали путовања, венчања и пијаце у складу са „сигурним данима“ без магле и јаког ветра.
Овде је штампано све што је „пробудило“ српску културу.
Први српски листови, књиге, часописи и школски уџбеници масовно су штампани управо у Новом Саду — град је био медијски центар Срба пре Београда.
Дунав је више пута мењао град.
Поплаве су померале обалу, брисале улице и куће, а неки делови старог Новог Сада данас су — под водом или дубоко испод наслага земље.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
И. К.
Foto: Pexels/Pixabay
