Свети апостол Андреј Првозвани обележава се 13. децембра у СПЦ.
Рођен је у Витсаиди, као и његов брат Свети апостол Петар. По занимању био је рибар, тих, смирен и дубоко духовит човек. Према Јеванђељу, назив Првозвани понео је јер је био први кога је Исус Христ позвао да буде Његов ученик
После Христовог Вазнесења, апостол Андреј је проповедао широм света, а по црквеном предању, стигао је и до обала Дњепра, где је благословио земљу на којој ће касније настати Кијев. Због тога га Руси, Украјинци и Румуни сматрају својим духовним заштитником.
Свети Андреј је пострадао у граду Патрасу, у данашњој Грчкој. Разапет је на крст у облику слова Х, који је касније назван Андрејев крст.
По предању, није хтео да буде разапет на истом крсту као Христос, сматрајући себе недостојним. На крсту је живео још два дана, проповедајући и тешећи народ који се окупио око њега.
Народна веровања и обичаји на Андрејевдан
У српском и словенском народу, Свети Андреј има јаку везу са природом, зимом и судбином- „Андреј затвара уста вуковима“. Верује се да од Андрејевдана почињу праве зимске хладноће, а вукови постају опаснији. Зато су се избегавали тешки радови и путовања.
Гатања и девојачки обичаји
Андрејевдан је у народу био дан прорицања судбине, нарочито за девојке. Сејало се жито у чинији — да покаже каква ће бити година, а девојке су у тишини стављале зрна пасуља, кључеве, огледалце под јастук како би сањале будућег мужа.
Веровало се да се те ноћи отворе небеса за оне који чистог срца траже знак.
У неким крајевима меси се погача без соли, као симбол смирења.
novosadska.tv
Foto: Pexels
