Основу дворске салате чини карфиол, поврће које је у то време сматрано луксузним и није било често на сеоским трпезама
Дворска салата је старински рецепт који потиче из 19. века, забележен у првом модерном српском кувару јеромонаха Јеротеја Драгановића из манастира Крушедол.
Његово дело „Србски кувар“ из 1855. године открива како се од скромних намирница може створити јело достојно дворских трпеза. Управо ова салата била је мост између једноставности манастирске кухиње и отмености српских владарских гозби, преноси Република.
Рецепт за „дворску салату“
Основу рецепта дворске салате чини карфиол, поврће које је у то време сматрано луксузним и није било често на сеоским трпезама. Салата се припрема тако што се карфиол обари у сланој води, али се пази да остане чврст и свеж. Цветићи се пажљиво одвајају, а још топли посипају се ситно сецканим белим луком. Затим се прелива уљем и сирћетом – може бити јабуково или винско, у зависности од укуса. На крају се додаје свеж першун, који даје завршну арому и визуелну „круну“ овом јелу.
Оно што је карактеристично јесте да се дворска салата служи искључиво хладна, што јој даје посебну свежину и наглашава спој једноставних састојака у богатству укуса.
Састојци:
- главица карфиола
- јабуково или винско сирће
- свеже сецкани першун
- неколико ченова белог лука
- уље
- со
Припрема:
Карфиол обарити у сланој води, водећи рачуна да остане чврст. Цветиће пажљиво одвојити и посути сецканим белим луком. Прелити уљем и сирћетом по укусу. Додати свеж першун као завршни детаљ. Послужити охлађено.
Овај рецепт показује да српска кухиња крије драгоцене бисере – једноставна јела која носе историјску и културну вредност, а истовремено могу бити савремени гастрономски избор.
krstarica.com/novosadska.tv
Foto: unsplash.com
