Тог дана, 1. новембра 2024. године, Нови Сад је утихнуо на тренутак.
Људи који су се ту нашли, обични пролазници, постали су једни другима ослонац. Рука је тражила руку, поглед је тражио знак да ће све бити добро, а лекари и ватрогасци дали су све од себе. Нови Сад, град који зна да воли тихо и дубоко, поново је показао своје лице — лице човека који застане, помогне.
Данас се сећамо 16 жртава- Милице Адамовић, Сање Арбутине Ћирић, Милеве Карановић, Немање Комара, Милоша Милосављевића, Ање Радоњића, Вукашина Раковића, Горанке Раце, Анђеле Руман, Васка Саздовског, Валентине Фирић, Ђорђа Фирића, Саре Фирић, Стефана Хрке, Вукашина Црнчевића и Ђуре Швоње.
Нови Сад ће данас достојанствено одати пошту страдалима литургијом у Саборном храму. Новосађани ће се привити једни уз друге, јер кад нешто падне, није крај — то је прилика да се усправимо. Заједно.
novosadska.tv
Foto: novosadska.tv/unsplash.com/Ilustracija
