Данас су Митровске задушнице, једне од четири велике задушнице у години, и по народном веровању, најтужније и најсвечаније.
Митровске задушнице су посвећене сећању на све преминуле сроднике, пријатеље и претке.
Тога дана, према православном учењу, граница између овог и оног света постаје танка — душе упокојених су ближе живима, а живи им молитвом и свећом шаљу светлост и љубав.
Називају се „Митровске“ зато што падају уочи празника Светог великомученика Димитрија (Митровдана), који је у народу симбол завршетка године и прелаза ка зимском периоду.
Зато се каже: „Митровске задушнице — време да се живи сете мртвих, а мртви благослове живе.“
Након завршене црквене службе, уређују се гробови, чисте и украшавају цвећем. Помињу се покојни, а верује се да душе покојних тог дана долазе међу живе, па их треба дочекати свећом, молитвом и добрим делом.
Народна веровања
Ако се тог дана учини нешто добро, „иде на душу покојника“ — као благослов.
У неким крајевима се каже: „Ко на Митровске не упали свећу, тај нема ко њему да упали.“
novosadska.tv
Foto: Pexels
