Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софранијевић изјавила је данас да предлог Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности решава правно питање, а не техничко и урбанистичко и поновила да није реч о легализацији.
„Да потпуно разјаснимо, не спроводи се накнадна легализација нити озакоњење постојећих бесправно заграђених објеката, већ се врши формализација фактичког стања. То значи да држава не издаје никакве накнадне грађевинске или употребне дозволе, већ евидентира постојеће објекте и власнике, како би се успоставила правна сигурност и потпуна евиденција постојећих већ изграђених непокретности“, објаснила је Софронијевић на седници Скупштине Србије.
Нагласила је да, за разлику од легализације који подразумева прописани поступак и где се тражило испуњење урбанистичко-техничких и других услова, власник садашњи по овом закону практично нема ту обавезу.
„Упис права својине не значи да је објекат изграђен по техничким стандардима, већ да је правно препознат као имовина власника. Истовремено, власник тиме преузима обавезу одржавања објекта у складу са важећим законима и прописима“, навела је министарка.
Додала је да је једина надлежност грађевинског инспектора, када наиђе на бесправно изграђени објекат, да донесе решење о његовом рушењу.
„Питала сам јуче све народне посланике да ли смо као друштво, као држава, спремни да порушимо два милиона објеката. Мислим да нисмо“, рекла је Софронијевић.
Како је навела, тим предлогом закона се нико не аболира, да није ни награда ни казна и да у њему нема повлашћених.
„Овај закон само једну разлику прави. Они који су градили за сопствене потребе, издвајају се социјалне категорије лица. За социјално угрожена лица, за породице са троје деце, накнада се не плаћа. Постоји фиксна минимална накнада, јер је процењено да наше село, које је старо, које је у стању у коме јесте, да је примерена цена да се плати 100 евра фиксно и да се у 100 упишу и амбар и сви други помоћни и економски објекти“, објаснила је министарка.
Додала је да је власник сваког објекта, посебно јавне намене, у обавези да врши редовне, ванредне и специјалистичке прегледе.
Истакла је да није флоскула да је њеном министарству сигурност и безбедност на првом месту, посебно после трагедије у Новом Саду, која је, како је рекла, променила цело друштво.
„Да бисмо могли легално и законито да применимо оно што већ пише у нашим прописима, прво их морамо евидентирати и уписати власника. Тек тада можемо да захтевамо од власника таквих објеката да испуњавају своје законом прописане обавезе, односно да одржавају своје објекте на начин који гарантује сигурност и безбедност за све које их користе“, истакла је Софронијевић.
Додала је да се често заборавља кључна чињеница да ти објекти и сада постоје и да у њима живе неки људи.
Истакла је да је то правно решење у складу са Уставом и да се
ослања на међународне документе као што су Повеља Уједињених нација, Повељу УН Хабитат-а, Европску конвенцију о људским правима, протокол 1.1.
Посланицима који су изразили забринутост због безбедности у тунелима Муњино Брдо и Лаз, министарка је поручила да слободно путују том деоницом ауто-пута Милош Велики.
„Пре пет дана тачно, 3. октобра, МУП-а Републике Србије Сектор за ванредне ситуације издао је два решења којим се каже да су апсолутно безбедни тунели, чак да су најбољи до сада који су изграђени у Србији“, рекла је министарка.
Додала је да је изграђен безбедан пут, о чему постоји предлог, мишљење и потписи најмање 12 инжењера, да је у случају Муњиног брда и Лаза било потписа 58 инжењера.
„Дакле, нико ништа не ради на памет или зато што му тако тог дана тако дошло. Иза свега стоји струка. После свега што нам се дешавало, да ли мислите да би било који инжењер са својом личном лиценцом потписао било шта за шта сматра да није сигурно и да није безбедно? Дакле, свима који користе ову деоницу Аутопута Милош Велики, слободно користите и деоницу и два тунела“, поручила је Софронијевић.
Фото: ТАНЈУГ/НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ/ПЕЂА ВУЧКОВИЋ
