Ако дете расте нормално, знамо да је здраво, да има нормалну исхрану и да је вољено. Из тог разлога, свуда у свету се деца редовно мере, а висине се региструју у карте раста.
Међутим, ако дете не прати свој канал раста, вероватно постоји поремећај, због чега мора да се упути ендокринологу ради прегледа и испитивања.
Низак раст може да укаже на озбиљне здравствене проблеме. Узроци ниског раста су бројни, а далеко најчешће су то тешке и хроничне болести које нису под контролом или је природа терапије основне болести таква да ремети раст детета. Један од узрока ниског раста је недостатак хормона раста, који нема утицај само на раст, већ и на развој костију и мишића, метаболизам и имунолошке функције. У Србији тренутно око 2.500 деце прима терапију хормоном раста, која осим што подстиче раст костију, има и кључну улогу у метаболизму, структури костију и имунолошког система.
У овој недељи у којој се широм света обележава Светски дан деце ниског раста, национално удружење „ХОРАСТ“ подсећа на важност редовног праћења телсне висине и правовременог препознавања поремећаја раста код деце. Овогодишње обележавање светског дана, обележено је под слоганом „Беремо јабуке“, а уз подршку лекара, медицинских сестара из Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, родитеља и просветних радника из ОШ „Соња Маринковић“. Дан је обележен на креативан начин, кроз игру и мерење висине у школском дворишту, како би се деци и родитељима приближила тема праћења линеарног раста. Одржан је и јавни час физичког васпитања уз стару дечју игру „Беремо јабуке“, а уз велику подршку наставника и запослених из школе.
– У предшколском узрасту приметила сам да моје дете заостаје у висини у односу на вршњаке, чак и у односу на децу која су раније била нижа од њега. Иако је рођен у термину са одличним мерама на рођењу, имао је телесну масу од 3800 грама и био дуг 55 цм, у једном тренутку је значајно успорио раст. То ме је подстакло да потражим савет лекара, који су утврдили да постоји недостатак хормона раста и препоручили терапију. Она је започета у осмој години живота, након две године праћења и тестирања. Већ у првој години лечења порастао је шест центиметара, што је просечан резултат, али за њега био огроман напредак, јер му је донео самопоуздање и могућност да не заостаје за вршњацима, што је дечацима посебно важно- истакла је Олга Давидовић, председница удружења Хораст.
Најважније у борби против поремећаја раста јесте да се проблем препозна на време и да се без одлагања потражи савет лекара. Када се уведе адекватна терапија, кључну улогу има родитељ, који треба да обезбеди да је дете редовно добија. Стручњаци упозоравају да о овој теми мора стално да се говори, јер је време пресудно за децу код које се испоље поремећаји раста. Препорука је да се висина мери на сваких шест месеци, како код куће, тако и у домовима здравља, а резултати бележе у карте раста, доступне и кроз апликацију „Карта раста“. У већини вртића у Централној Србији данас се деца мере једном годишње и се те вредности уцртавају у папирну карту раста.
– Код највећег броја деце поремећај у расту испољава се већ у предшколском узрасту. Зато нам је најтеже када деца дођу касно, јер су тада резултати лечења далеко од оптималних. Када педијатар на време уочи одступање, дете се упућује ендокринологу и тада терапија, без обзира које је природе, да ли је то целијачна дијета, лек за хипотиреозу или хормон раста, даје изванредне резултате. Зато је редовно мерење висине кључно, а први корак увек је педијатар, па онда ендокринолог- упозорава др Татјана Миленковић, лекар одељења ендокринологије Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“.
У обележавању Светског дана деце ниског раста важну улогу имала је и ОШ „Соња Маринковић“, која је кроз јавни час физичког васпитања и игру „Беремо јабуке“ показала како школа може да буде простор подршке и разумевања.
– Велика нам је част што смо део акције јавног часа физичког васпитања и игре “Беремо јабуке”, коју је спровела у дело наша наставница физичког Катарина Пешић, уз подршку глумца Стевана Пиалеа. У школи имамо децу која примају терапију хормоном раста, па нам је ова иницијатива посебно значајна и блиска, јер показује да то није нешто страшно и да деца и родитељи заслужују подршку и пријатељско окружење, а не стигму или подсмех. Верујемо да се управо кроз игру и афирмативан приступ најбоље шири свест о овој теми и зато ћемо и убудуће наставити сарадњу са „ХОРАСТ“ удружењем- закључила је Јасмина Филиповић, директорка Основне школе „Соња Маринковић“.
Фото: Владимир Милић
