Велика Госпојина је један од најзначајнијих хришћанских празника, дубоко укорењен у народној традицији Србије и целог православног света.
„Успење Пресвете Богородице“ обележава тренутак када је Богородица, након земаљског живота, уснула (преминула) и душом и телом узнесена на небо.
Апостоли су, према предању, чудесно окупљени са свих страна света да би присуствовали њеном испраћају. Само апостол Тома није стигао на време, али је по доласку затражио да отворе гроб. Када су то учинили, тело Богородице није било унутра — знак да је васкрсла и узнесена на небо.
Народна веровања и обичаји у Србији
Према народном предању, Пресвета Богородица је заштитница жена, мајки, деце и породица. Веровање каже да на Велику Госпојину „не ваља ништа тешко радити“ — не копа се, не пере веш, не шије.
Људи су говорили: „Ко ради на Госпојину, целе године ће га болети леђа.“
У неким крајевима се веровало да ако девојка на Госпојину убере босиљак и стави га под јастук, сањаће момка за ког ће се удати.
У појединим крајевима Србије, нарочито у Војводини и Шумадији, одржавају се вашари, панађури и народне свечаности, а некада су то били дани удварања, просидбе, куповине, али и разоноде.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
