У команди и ваздухопловним бригадама Ратног ваздухопловства и ПВО свечано је обележен Дан рода авијације – 2. август, у спомен на дан када је 1893. године донета уредба којом је било предвиђено да се по једна ваздухопловна балонска чета налази у саставу сваке дивизије Војске Краљевине Србије.
Дан рода авијације обележен је и у 204. ваздухопловној бригади на војном аеродрому „Пуковник пилот Миленко Павловић“ у Батајници, а како кажу пилоти из ескадрила ове бригаде, посао војног пилота је посебан и част је летети на ваздухопловима Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије.
Командант 101. ловачке авијацијске ескадриле мајор Богдан Ковачевић истакао је да је значај овог празника вишеструки, пре свега зато што на једном месту окупља све припаднике тог рода.
„Са друге стране, подсећа на традицију која је дужа од 130 година, од формирања војног ваздухопловства у нашој земљи, као и на традицију дужу од 110 година употребе авијације, односно ваздухоплова, у војне сврхе. Са те стране, развија понос код припадника рода авијације, зато што смо једна од ретких земаља у свету који баштини традицију дужу од једног века“, рекао је Ковачевић за Танјуг.
На питање да ли га је прелазак на командну дужност одвојила од пилотске кабине, Ковачевић одговара да га није одвојила, зато што је, како каже, посао команданта ескадриле уско везан за само летење.
„Није ме одвојило од летења, није умањило страст, зато што командант ескадриле командује ескадрилом из ваздуха. Сви пилоти у ескадрили морају да имају потпуно поверење у команданта ескадриле и то поверење мора да буде безусловно. То се заслужује у току свог професионалног рада, тако да то може само још више да развија жељу за даљим, стручним усавршавањем, зато што је најбитнија ствар код команданта ескадриле безбедност људи и успешност мисије“, рекао је Ковачевић.
Он је младим људима који желе да постану пилоти Ратног ваздухопловства и ПВО, поручио да је то најбољи посао који неко може да ради, додајући да летење симболизује слободу.
„Конкретно у војном ваздухопловству, у ратном ваздухопловству, та слобода мора да се заслужи, да се брани – што има посебан значај и што треба додатно да мотивише младе људе. Посао војног пилота је заиста један посебан посао и сматрам да човек мора да се роди са том жељом, а не да она буде наметнута. Ко год се осећа способним, ко год има вољу, може да покуша и уз доста одрицања, доста рада, доста самоконтроле и сталног учења, може једног дана да дође на место одакле ће летети борбеним авионом“, рекао је Ковачевић.
Он је истакао да данашње време показује да технологија и тактика употребе авијације напредују брзим темпом, па авијација као најманеварбилнији род војске мора, не само да прати тај технолошки напредак, него и да иде корак испред.
Капетан Александар Димовски, пилот 890. мешовите хеликоптерске ескадриле, каже да је још као дечак желео да постане пилот РВ и ПВО.
„Отац ми је војно лице и од малих ногу сам имао ту привилегију и част да редовно посећујем војни аеродром у Лађевцима. Родитељи су ме тамо водили на сваки отворен дан и сваки приказ. Од малих ногу се створила жеља да управљам неким од ваздухоплова које је војска поседовала у том тренутку“, рекао је Димовски за Танјуг.
Он тренутно лети на хеликоптеру Ми-17 руске производње, а како каже, различит је осећај управљања на сваком ваздухоплову.
„Овај ваздухоплов има могућност да подигне четири тоне терета, да превезе двадесет четири особе, или да се преконфигурише у медицинску варијанту, где могу да се поставе чак дванаест носила и да се превезе дванаест рањених особа у теретном простору. То је оно због чега је за мене овај ваздухоплов посебан и због чега ја имам част на њему да летим“, рекао је Димовски.
Он наводи да типичан радни дан пилота у његовој јединици почиње тако што ујутру по доласку на посао прво иде брифинг са првопретпостављеним, са командиром у одељењу.
„Ако је било планирано летење наредног дана, онда после тог брифинга следи разговор са пилотом, односно са наставником са којим се лети. Након тога следи заједничка припрема за све пилоте, где се они упознају са тренутном метеоролошком ситуацијом и са ваздушним саобраћајем који ће бити у ваздушном простору за тај дан, како би сви имали увид у дешавања“, рекао је Димовски.
Након тога, додаје он, на ред долази сам лет, после чега се иде на две различите анализе.
„Прво иде анализа са наставником, односно са пилотом са којим се летело, и када се заврши целокупно летење за тај дан, свака јединица има засебне анализе у оквиру своје јединице, где сви пилоти износе посебна запажања, уколико су имали, како би се сви упознали са специфичним моментима у току самог лета“, рекао је Димовски.
На питање који су највећи психофизички изазови у његовом послу, Димовски одговара да је највећи изазов одржати максималну концентрацију у току лета.
„Највећи проблем је што потреба за концентрацијом не траје само за време лета, она почиње од момента припреме за лет, односно дан раније, када пилот сазнаје да ће летети. Крећу припреме, упознавање са задатком и цео дан се пилот припрема за лет који предстоји сутрадан“, рекао је Димовски.
Додаје да увече треба лећи „бистре главе“ на спавање, да не би било стреса или било којих фактора који могу ометати лет.
„У току самог лета – максимална концентрација. Она уме да буде доста психички изазовна. Али чак се ни ту не завршава потреба за концентрацијом, него тек када се лет заврши, када пилот дође у своју канцеларију и одложи своју кацигу, тек тада може да каже да се опустио. Тај психички напор који траје 24 сата је дефинитивно нешто најизазовније“, закључио је Димовски.
Поводом Дана рода авијације уприличена је и војна свечаност у Дому ваздухопловства у Земуну и том приликом је командант РВ и ПВО генерал-мајор Бране Крњајић уручио пилотима златне летачке знакове и звања инструктора летења.
Он је истакао да се од последњег обележавања дана рода наставило са модернизацијом, ремонтом и продужетком ресурса на делу ваздухоплова.
„Као посебно у протеклој години истичем и потписивање уговора за набавку вишенаменског борбеног авиона ‘РАФАЛ’. Отпочињањем овог пројекта од државног значаја, род авијације, односно РВ и ПВО у целини улазе у нову технолошку еру, која ће засигурно захтевати од свих нас доста труда и рада“, поручио је Крњајић.
У оквиру свечаности уручене су награде најистакнутијим појединцима и положени су венци на спомен-обележја испред Команде РВ и ПВО и на војним аеродромима, којима овај вид Војске Србије чува успомену на јунаке, који су животе положили бранећи отаџбину током НАТО агресије 1999. године.
Фото: Танјуг Јадранка Илић
