Начелник одељења у Управи за Ватрогасно – спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације Милорад Спасојевић изјавио је данас да је од почетка године до 13. јуна било укупно 10.800 интервенција, и да је у тим пожарима страдало 169 особа упркос напорима ватрогасаца, због чега је апеловао на грађане да буду опрезни.
Он је указао да не треба да пале растиње и биље на отвореном, а да редовно проверавају електричне инсталације и уређаје у стану или кући како не би дошло до пожара.
Спасојевић је за Танјуг рекао да је од 10. 800 интервенција од почетка године скоро 3.000 било на пожарима на објектима грађана, а више од 4.000 на пожарима на отвореном простору.
„Прошле године смо у овом периоду имали већи број интервенција, скоро 12.000. Можемо рећи да је прошла година била и иначе, што се тиче ватрогасних јединица, рекордна, скоро 40.000 интервенција смо имали за годину дана“, навео је Спасојевић.
Он је рекао да иако је мањи број интервенција у односу на исти период прошле године ипак тај број није мали и не може се рећи да грађани поштују све прописане превентивне мере и због тога се редовно врши едукација и упућују апели како би се спречили пожари и сачувала имовина и људски животи.
Он је навео да су ове године 603 особе спасене у ванредним догађајима на којима су интервенисали припадници спасилачке-ватрогасне јединице, а прошле године је у истом периоду спашено 674 лица.
Спасојевић је рекао да у процентима највећи број интервенција одлази на пожаре на отвореном простору и из тог разлога Сектор за ванредне ситуације стално покушава да грађанима упути апел да не пале растиње и биље и не изазивају пожаре.
„Нажалост, наша статистика, односно искуство, каже да је највећи број пожара на отвореном простору управо проузрокован људским немаром, непажњом, некад нажалост и намером. Из тог разлога имамо велики број пожара на отвореном простору, поготово имали смо га почетком године, односно када је био сушни период без снежних падавина.
Сада после ових кишних периода тај број се мало смањио, зато што је вегетација олистала, озеленела има довољну влажност у себи, тако да немамо проблема. Међутим, знамо шта нас чека, лето тек почиње и у зависности од атмосферских услова ми се управо и тако спремамо на повећан број интервенција током лета“, додао је он.
Спасојевић је подсетио да је Законом о заштити од пожара, забрањено спаљивање биљних остатака, стрњика, усева, смећа на отвореном простору, као и паљење ватре у шуми и на рубу шуме од 200 метара и да су за то за физичка лица казне од 10.000 до 50. 000 динара.
„Није све у репресивним мерама, наравно, ми покушавамо апелима и едукацијом наших суграђана да упутимо још један апел или молбу да се суздрже од паљења на отвореном простору, поготово када су температуре високе и када имамо дужи сушни период, јер се тада пожари врло лако преносе, врло брзо шире и самим тим могу изазвати како угрожавање људских живота, тако и стварање великих материјалних штета“, рекао је он.
Говорећи о пожарима у затвореним просторијама и на грађевинским објектима, Спасојевић каже да један део пожара настаје због лоше изведених електроинсталација, односно преоптерећења постојећих електроинсталација у објектима који се користе.
„Да кажем да је то један од најчешћих узрока. Наравно није једини, некад дође и до неисправности самих уређаја. И зато јесте такође апел нашим суграђанима да пре свега изврше контролу својих електроинсталација у објектима које користе, да ли су то пословни или стамбени и да се труде да не преоптерећују постојеће изведене електроинсталације, али и да врше редовно сервисирање“, навео је он.
Додао је да смо сада у периоду када се чешће користе и клима уређаји и да је важно да се ти уређаји редовно сервисирају и контролишу.
Указао је да је важно да се приликом изласка из куће или стана сви уређаји искључе.
„Сви уређаји који не морају бити укључени приликом напуштања стана морају да се искључе. Ту пре свега мислимо на пуњаче мобилних телефона, лаптопова и осталих ствари. Такође, исто да се те инсталације никако не доведу у додир са намештајем или запаљивим материјалима, уз завесе и слично“, истакао је Спасојевић.
Спасојевић је додао да на територији Србије има 3.700 ватрогасца-спасиоца и да сваки ватрогасац-спасилац приликом интервенције има око 40 килограма опреме на себи и да за мање од минут када стигне позив ватрогасци излазе на терен.
Фото: Pexels
