Цела бивша држава знала је ко је Јован Шаљић. То презиме било је, једном речју, лековито. Познатог црногорског травара пратио је надимак „чудотворац са Балкана“, а чувени Шаљићев мелем био је „смрт“ за опекотине и многи су се с правом у њега заклињали, иако га је струка дуго сматрала „надрилекарским производом“. Легенда живи и данас. Но, да ли сте знали да је ова маст својевремено спасила лепу глумицу Кити Свон, звезду филмова о Тарзану?
На снимању једног од бројних филмова о „дивљем детету из џунгле“ које су одгајили мајмуни, заносна Кити Свон задобила је опекотине по целом телу. Било је то 1970. године, када је, због непажње људи из тима, ватра захватила глумицу и нанела јој тешке повреде. Чак 75% њеног тела, од ногу до врата, било је прекривено опекотинама. Најбољи амерички доктори покушавали су да јој помогну, али нису имали много успеха. А онда је у спас притекао Шаљићев мелем…
Данска глумица Кирстен Сванхолм, како гласи њено право име, појавила се на покретним сликама 1966. године у Италији, и готово преко ноћи постала велика звезда авантуристичких филмова тог доба. Иако је била лепа, згодна и талентована, њен радни век био је кратак јер је на снимању другог дела филма о Тарзану, где је играла Гунгалу, краљицу џунгле, зарадила повреде које су прекинуле блиставу каријеру. Штавише, умало су је коштале главе.
Последњег дана октобра 1970. на Флориди је снимала сцену у којој је била везана за дрво заједно са Тарзаном. Грешком пиротехничара букнуо је пожар који је њено тело претворио у буктињу. Била је у коми двадесет дана. Једва је ходала, тешко дисала, сваки залогај био је болан… Од главе до пете била је умотана у завоје.
– Била сам Јованка Орлеанка на ломачи. Све је било као у најстрашнијим сновима. Неко „паметан“ дошао је на идеју да околну тропску вегетацију полије бензином и запали је. На температури од преко 35 степени пламени језици су убрзо достигли висину око три метра. Почели су да се пењу уз моје тело и дрво за које сам била везана – испричала је касније глумица, која ће овог маја прославити 82. рођендан.
– Убрзо сам се онесвестила. Цела екипа се разбежала… Стива (Тарзана) су спасили. Тек касније је дотрчао чувар парка, који ме је из ватре изнео као живу буктињу. Хитна помоћ стигла је после сат времена… Продуцент ме није посетио у болници. Никог није интересовало шта ће бити са мном, нису хтели чак ни да плате за моје лечење.
„Приликом сусрета са људима могла је пружи само кажипрст десне руке“
А када се несрећа догодила, имала је само 27 година и цео живот пред собом. „Боље да ме је растргао лав, него што сам изгубила лепоту од које сам живела“, говорила је. Тело је било толико унакажено, да је опоравак био неизвестан. Када су схватили да званична медицина не може ништа да учини, лекари су дигли руке, а очајна Кити помирила се са судбином.
Но, за несрећу младе глумице чуо је и травар Јован Шаљић из Иванграда (данашње Беране), и понудио јој помоћ. Свесна да нема шта да изгуби, у јулу 1971. године слетела је на београдски аеродром и недуго након тога нашла се у дому Јована и Драгице Шаљић.
„Приликом сусрета са људима могла је пружи само кажипрст десне руке као знак поздрава. Надланице су јој биле покривене дебелим тамноцрвеним ожиљцима преко којих се налазила само танка, местимично нагужвана покожица. Ране од опекотина су је и даље болеле као да су отворене и једва је ходала“, писала је југословенска штампа.
Терапија је трајала месец дана. Шаљићев мелем, чија се формула преносила с колена на колено, направио је, мало је рећи, чудо. Као да је наједном добила неке супермоћи, Кити је почела да трчи и вози бицикл. Нада се вратила. Цела Југославија била је уз њу, стизала су писма подршке од Вардара до Триглава… Чак је и Тома Здравковић написао „Песму о Кити Свон“.
На местима где су биле опекотине полако је почела да се примећује нова, регенерисана кожа. У новембру се вратила у Рим где је тада живела, али је наставила са терапијом, и потпуно се опоравила. Касније се удала и добила два сина. У знак захвалности, једном је дала име Марко, како се зове један од синова Јована Шаљића.
Снимила староградску песму
Заљубивши се за сва времена у народ који ју је дочекао широке душе и пригрлио свим срцем, Кити Свон је често долазила у нашу земљу. Волела је да обилази београдске и новосадске кафане, чак је снимила и староградску баладу „Има дана“ на српском језику.
Сингл је 1971. објавио „Југотон“, а на другој страни плоче нашла се Томина „Песма о Кити Свон“. Легендарни певач и „краљица џунгле“ интензивно су се дружили, а заједно су позирали и за насловну страну некад популарне Радио ТВ Ревије.
zena.blic.rs/novosadska.tv
