Међународни монетарни фонд (ММФ) смањио је пројекције привредног раста за Републику Србију за 2025. годину са 4,2 одсто на 3,5 одсто у најновијим економским изгледима за светску економију, који су објављени данас.
Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је ММФ смањио прогнозу нашег привредног раста, што је, како је навео, последица насиља и блокада које се месецима уназад дешавају у Србији.
Према његовим речима, све то има погубне последице по српску економију, што наши привредници најбоље осећају у својим делатностима.
Неодговорни политички актери не разумеју, или их једноставно не занима, да су економски резултати често и одраз политичког деловања, рекао је Мали и додао да се очекује нешто нижи раст реалне приватне потрошње, услед слабљења потрошачког оптимизма, повећаног опреза и изражене неизвесности код грађана Србије.
Он је додао да истовремено јавна потрошња бележи раст, док инвестиције и спољнотрговинска размена бележе успоравање, што је последица комбинације унутрашњих фактора и појачаних глобалних тензија, растуће неизвесности и израженијих протекционистичких мера на међународном тржишту.
Мали је указао да се са производне стране спорији раст приватне потрошње огледа у нижим стопама раста услуга и нето пореза, док је успорена инвестициона активност повезана и са перцепцијом инвеститора о домаћим дешавањима у претходних неколико месеци.
Како је навео, држава је много труда уложила да буде лидер у региону у привлачењу инвеститора, али насиље руши слику сигурне државе за пласман новца, јер инвеститори не желе да улажу у земљу у којој се свакодневно блокира нормалан живот и рад људи, у којима имате непријављене скупове и кршите основно право људи, а то је да се слободно крећу.
Србија је, према његовим речима, годинама била рекордер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, континуирано је рађено на подизању угледа Србије код светских инвеститора који улажу у наше обвезнице, а прошле године смо добили и инвестициони рејтинг.
Нажалост, све то врло лако можемо да изгубимо, рекао је министар Мали и додао да слабији резултати индустријске производње рефлектују како слабију екстерну тражњу, тако и недовољну инвестициону динамику, што додатно потврђује потребу за пажљивим праћењем макроекономских кретања.
Мали је упозорио да је последњи тренутак да упалимо све аларме здравог разума и сачувамо постигнуте економске параметре, јер без економске стабилности нема раста и напретка.
Како је рекао, за сада кључни ослонац економском расту остају јавне инвестиције у оквиру припрема за организацију специјализоване изложбе Експо 2027, за који се очекује да, поред представљања капацитета Србије на светској сцени, додатно подстакне иновације, унапреди инфраструктурно повезивање и допринесе дугорочном и одрживом економском развоју земље.
Када је реч о флеш процени о бруто домаћем производу за прво тромесечје 2025. године, у наредној недељи очекује се објава првих званичних података. Министарство финансија Републике Србије смањило је пројекцију привредног раста за први квартал са раније планираних 4 одсто на 3 одсто.
Мали је навео да на основу расположивих података за јануар и фебруар, привредна кретања указују на успоравање раста у односу на планирану динамику и да је слабији резултат пре свега последица пада индустријске производње од 0,7 одсто и успореног раста реалног промета на мало од 1,1 одсто.
Осим тога, евидентно је да домаћи фактори, утичу на суздржавање од потрошње, чак и међу онима који имају стабилна примања, што додатно притиска укупну домаћу тражњу, рекао је Мали и додао да је то, уз немире на улицама, блокирање институција и ремећење живота грађана, први сегмент који се лако угрози.
Сектор услуга и даље бележи позитиван допринос, пре свега захваљујући континуираном расту широког спектра услуга (ИКТ, стручних техничких услуга итд), док је грађевинарство, према прелиминарним проценама, имало неутралан допринос расту, рекао је Мали.
На основу показатеља из прва два месеца и прелиминарних процена за март, уз претпоставку стагнације у грађевинском сектору, Министарство финансија процењује да ће реални раст БДП-а у првом кварталу износити око 3 одсто, у односу на раније планираних 4 одсто. Истовремено, индикатори указују на то да су неповољна кретања у прерађивачкој индустрији и извозу дубље и трајније природе, што би могло имати додатне последице по сектор услуга у наставку године.
Први потпредседник Владе је закључио да „група људи која земљи не жели добро тренутно утиче на животе свих грађана Србије“, као и да ће се против тога свом снагом борити.
