Седница савета безбедности Уједињених нација одржана је данас у Њујорку и на њој је разматран шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а за период од септембра претходне до марта ове године.
Седница је почела синоћ мало после 21 сат и њу је отворила шефица УНМИК-а и специјална представница генералног секретара Уједињених нација Каролин Зијаде која је рекла да та организација подржава дијалог о нормализацији односа и позвала на уздржавање од једностраних потеза и конструктивно решавање проблема.
Она је рекла да су јој када је посетила север АП Косова и Метохије крајем марта ове године саговорници указали на сталан дефицит поверења изумеђу институција и забринутост за будућност обзиром на дешавања у региону.
Министар спољних послова Марко Ђурић у свом обраћању је рекао да међународни принципи морају да се поштују једнако и доследно.
Он је нагласио да став Србије остаје јасан и доследан – да снажно подржава континуирано присуство и пуно ангажовање УНМИК-а.
Ђурић је истакао да после више од 25 година мандат мисије још увек није испуњен, а да изазови на терену постају све сложенији из дана у дан.
Ђурић изјавио је истакао да се услед једностраних потеза и етнички мотивисаних инцидената које је починио актуелни владајући режим у Приштини на челу са Аљбином Куртијем ситуација на терену у АП Косово и Метохија погоршава, а да Срби плаћају цену.
Ђурић је навео неколико инцидената који илуструју, како је истакао, узнемирујући и опасан образац који се огледа у речима Аљбина Куртија „Срби морају да пате и да плате“.
„Приштина је последњих месеци ескалирала своју кампању систематске демонтаже српских институција широм Косова и Метохије. Ово нису симболични гестови. Имају директне, болне свакодневне последице по конкретне људе. Укинуте су плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица. Основна средства за опстанак многих наших сународника су доведена у опасност“, истакао је шеф српске дипломатије.
Он је подсетио да смо 15. јануара ове године били сведоци и координисаних напора Приштине да затвори српске институције у Косову Пољу, Грачаници, Липљану, Великој Хочи, Ораховцу и другим енклавама јужно од Ибра.
То није била само политичка провокација, истакао је Ђурић и додао да је то био и прорачунати покушај брисања колективног идентитета Срба у тим срединама.
„Тешко је замислити да би ико могао да сматра да такви поступци погодују дијалогу или помирењу. Само неколико недеља касније, 21. фебруара, центри за социјални рад у четири општине са српском већином на северу су насилно затворени, чиме је више од 1.500 угрожених појединаца остало без приступа основним услугама. Како у таквим околностима озбиљно говорити о нормализацији или изградњи поверења“, упитао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је указао да примери које је навео поново враћају на питање које Београд поставља већ 12 година, а то је када ће бити успостављена Заједница српских општина.
„Одговор, као што је јасно показано Куртијевим поступцима, јесте да у Приштини не постоји политичка воља да испуни ову правно обавезујућу обавезу. Уместо тога, видимо етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха, застрашивања и изопштавања. Оно чему сведочимо није случајно – то је директно испуњење обећања самог Аљбина Куртија“, нагласио је Ђурић.
Он је подсетио да је у септембру 2023. године Курти изјавио да ће „Срби морати да пате и да плате“ и истакао да те речи нису пука реторика, већ су постале политика, а њихове последице се одвијају свакодневно пред очима целог света.
Како је додао, иста стратегија била је и срж Куртијеве изборне кампање уочи избора одржаних на АП КиМ 9. фебруара.
„Услови за учешће Срба били су све само не слободни или поштени. Било би тешко, ако не и немогуће, описати ове изборе као слободне и поштене у било ком значајном смислу. Више од месец дана нису објављени званични резултати локалних избора на Косову и Метохији, наводно због софтверске грешке. На крају је једно посланичко место, које је с правом припадало српском представнику, практично одузето. То је учињено кроз оркестрирано учешће етничких Албанаца да гласају за представника кога је одабрао Курти, чиме је кандидату омогућено да победи не кроз подршку српске заједнице, већ претежно гласовима Албанаца“, рекао је Ђурић.
Руски амбасадор у УН Василиј Небензја изјавио је да је јасно да Европска унија нема начин да утиче на Приштину, најоштрије критикујући однос власти привремених приштинских институција према Србима на КиМ.
„После 17 година ангажмана ЕУ, анализа је кристално показала да Европска унија нема начин да утиче на Приштину, што је поткрепљено чињеницом да је (премијер привремених приштинских институција) Аљбин Курти у неколико наврата изјављивао да нема намеру да формира Заједницу српских општина“, рекао је Небензја на седници Савета безбедности на којој се разматра извештај о раду Унмика.
Он је оценио да је понашање власти у Приштини према Србима на КиМ „шовинистичко“ и да је главни циљ њихово протеривање.
Небезја је набројао низ случајева кршења основних права, укључујући спречавање доласка на АП КиМ званичницима српских власти.
Он је рекао да не схвата смисао испоручивања дронова, борбених хеликоптера и остале војне опреме властима у Приштини, јер се то коси са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН из јуна 1999. године.
Кинески амбасадор при УН потврдио је подршку територијалном интергритету Србије, раду Унмика и позвао на уздржавање од једностраних потеза.
Кинески представник у УН је истакао да су потези Приштине, као што је затварање српских институција, угрозили српску популацију у АП КиМ и позвао званичнике привремених приштинских институција на смањивање тензија.
Амбасадор Кине је такође позвао Приштину да непристрасно истражи инцидент на каналу Ибар-Лепенац како би се спречила даља дестабилизација.
Он је истакао неопходност стварања Заједнице српских општина и напоменио да је објективна улога ЕУ у преговорима Београда и Приштине кључна.
Представник Алжира у Уједињеним нацијама изјавио је да је важно предузети неопходне мере за успостављање дуго чекане Заједнице српских општина у АП КиМ.
Како је рекао, важно је осигурати и представљање косовских Срба и других мањина у локалним и правосудним институцијама.
Према његовим речима, Алжир са жаљењем примећује једностране потезе које спроводе власти на КиМ, укључујући и затварање српских институција које пружају суштински важне услуге косовским Србима.
Амбасадор Грчке при Уједињеним нацијама изјавио је да су веома битни нормализација односа, као и то да Београд и Приштина остану посвећени дијалогу.
„Неопходно је кренути даље са нормализацијом, обе стране да се посвете дијалогу. напредак Западног Балкана и однос Београда и Приштине су главни за стабилност региона. Подржавамо и Петера Соренсена“, рекао је он.
Амбасадор Словеније при УН Самуел Жбогар рекао је да би Београд и Приштина требало да реше актуелна питања кроз конструктиван дијалог.
Он је на седници Савета безбедности на којој се разматра извештај о раду Унмика рекао да би посебна пажња требало да се посвети мањинским заједницама, посебно Србима и затражио је да се истраже попут недавног на каналу Ибар – Лепенац.
Амбасадор Грчке при Уједињеним нацијама оценио је да су веома битни нормализација односа, као и то да Београд и Приштина остану посвећени дијалогу.
Амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Џон Кели рекао је да Београд и Приштина морају да раде на смањивању тензија и успостављању мира и стабилности између њих, као основе за бољу будућност.
Он је позвао на укидање Унмика, имајући у виду да је, како је рекао, у питању мировна мисија која притом 85 одсто буџета троши на плате запослених.
Шеф делегације Европске уније при Уједињеним нацијама казао је да је будућност Западног Балкана у Европској унији, да тај регион дели заједничку будућност, да је ЕУ спремна да посредује, али да обе стране морају да буду посвећене дијалогу.
