У ноћи између суботе и недеље, у два сата после поноћи, сат се померио на три. Због тога смо сви спавали краће, а бројне студије показују да померање сата може имати негативан утицај на људски организам и да нам је потребно и по неколико дана да се прилагодимо новонасталој ситуацији.
Шта на ову теорију кажу доктори, за Курир телевизију одгонетнула је др Бисерка Обрадовић.
– Па ево, то већ утиче на здравље, ово је већ друго јутро како спавамо сат времена краће, а данас је први радни дан па се сви осећамо мелахолично, нерасположено. Наш биоритам и биолошки сат још увек се не могу поклопити са овим сатом. Знамо да када путујемо, пар дана је потребно да се навикнемо због временске зоне. Свакако, када смо млађи, то привикавање је знатно лакше – започела је Обрадовић, па се осврнула на сам појам померања времена:
– Иначе, то рачунање времена датира још из 18. века када је Бенџамин Френклин да би смањио потрошњу свећа то радио на неком дневном нивоу, а званично рачунање летњем и зимског времена почиње у 19. веку да би се смањила потрошња електричне енергије. То сада већ и губи смисао јер смо данас у послу 24 сата.
За крај је рекла на кога највише утиче померање сата:
– То највише погађа хроничаре и људе у позним годинама јер су навикли да пију терапију у одређено време, па треба да се привикну на промену времена. Сан је предуслов за добар имунитет и функционисање, а јер се биолошки сат сада не поклапа са овим сатом, онда нам је веома битно да се лепо успавамо. То свакако нећемо успети поред телевизора или телефона јер њихова светлост успорава успављивање. Требало би пред спавање да се избегава јака храна и кафу.
Фото: Pexels
