Преко 2 милијарде људи у целом свету дан започиње кафом, шољицом савршеног ритуала која је симбол дружења, тренутака опуштања и традиције. Пут од поља до шољице је дуг, а од почетка прошле године тржиште кафе суочило се са значајним изазовима, који су довели до драстичног раста цена. Поскупљења која су захватила глобално тржиште намећу питање – на који начин ће ово утицати на цену кафе на полици?
Цена сирове кафе на берзама непрекидно расте, обарајући историјске рекорде. Крај 2024. године донео је незапамћен скок цена, када је арабика достигла рекорд свих времена. У само прва два месеца ове године, цена је са 320 центи по фунти порасла на 420, што представља раст од преко 30% од почетка године. У поређењу са фебруаром прошле године, цена арабике је виша за невероватних 140%, док је робуста на лондонској берзи дуплирала своју вредност.
Од поља до шољице: Зашто кафа никад није била скупља?
По речима Александра Богуновића, секретара Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС), узрок оваквих промена лежи у комбинацији глобалних фактора: “Скок цена логистике, раст цене кафе на међународним берзама, слабији приноси у земљама у којима се кафа производи услед климатских промена, односно суша и прекомерних падавина, прекинуте трговачке руте изазване ратним дејствима, раст цена радне снаге и мањак радника, раст цене енергената, све су то фактори који су утицали на енормне скокове цене сировине. Погоршана је ионако деликатна равнотежа понуде и потражње. Дуге суше у Вијетнаму, главном произвођачу кафе робуста, нашкодиле су биљкама. Са сушама које утичу на приносе суочава се и Бразил, који је главни извозник кафе арабика са 2/3 светског тржишта. Ови поремећаји су довели до значајног скока цена на берзама како за арабику тако и за робусту“.
Тако се тренд раста цена сировине неминовно одражава и на малопродајне цене, а шта ће се тек дешавати са новим рекордима на берзи, остаје да видимо.
Стратегије домаћих произвођача у нестабилним условима
Овакви глобални трендови постављају озбиљне изазове и пред домаће произвођаче који су приморани на ценовне корекције: “Цена кафе формира се по следећем принципу: сировина-транспорт-акциза-пдв. Акциза за сирову кафу скочила је за 4,65 динара и сада износи 112,71 динара по килограму, тако да представља само један од сегмената који утиче на формирање цене. С обзиром на раст цена сирове кафе, домаћи произвођачи су морали да се прилагоде тржишту“, истиче Богуновић.
Имајући у виду да се већина сировине увози, раст цена на међународном нивоу директно повећава трошкове пословања. Када основни ресурси поскупе, домаћи произвођачи морају пронаћи начин да одрже баланс, а да при том не угрозе квалитет производа. Кључ опстанка у оваквим околностима лежи у паметном планирању трошкова и прилагођавању стратегија набавке и производње. Ефикасно управљање ресурсима и оптимизација пословања постају кључни фактори у превазилажењу ових изазова. Домаћи произвођачи су дуго успевали да амортизују трошкове, али је на дуге стазе то постало неодрживо, а да се не угрози квалитет кафе на коју су потрошачи навикли.
Шта је са потрошачима?
Потрошачима остаје да пажљиво бирају производе и прате квалитет кафе коју пију кроз декларације и поређење цена – Правилник о декларисању јасно прописује да на декларацији треба да буде наглашен проценат сурогата, уколико их има, и то су производи који су углавном јефтинији. Јер, док се тржиште не стабилизује, а нема изгледа да ће то бити скоро, кафа ће остати производ чија вредност расте.
