Након што су студенти несвесно одиграли своју улогу ширења подршке, у прве редове протеста поново су избила позната лица новосадске опозиције. На тај начин пробуђена је сумња у детаље односа политичара и студената.
Главна спона опозиције и студената јесу студентски представници. Они јавно експонирани који је крију да испуњавају услове за припадност и једној и другој групи, поново су зазели своја места на челу колоне.
Кључне улоге у преузимању ректората, блокади факултета, али и у преговорима са пољопривредницима припале су Мили Пајић и њеном партнеру Браниславу Ђорђевићу.
Од обуставе рада Филозошског факултета, па до блокаде моста и побуне испред Градске куће, готово да нема активности у којој Пајићева и Ђорђевић нису главни актери.
Њихов развојни пут од студената до политичара највише подсећа на каријеру Мирана Погачара, који је као предводник студентских протеста 2017. године доспео на позицију одборника у Скупштини града. У међуремену је Погачар грчевито држао тапију на деомнстрације у Србији, па тако нашао први до ограде на Тргу Николе Пашића када су се пред зградом Скупштине Србије окупили „фриленсери“ незадовољни одлуком државе да њихови приходи преведу из сиве зоне у легалне токове.
Тако је први мегафон Србије напредовао на незадовољству других. Студенти који су подржавали прве протесте пре осам година, један по један нестали су из његовог круга. Разочарани чињеницом да је на темељима њихове борбе настала недна нова каријера, лица која су некада поносно делила кадар са Погачарем, дуго већ нису у његовој близини.
Као што су маргинализовани и искоришћени сви они који су чинили организацију тадашњих демонстрација, тако се дешава и данас. Безличан назив „пленум“ вешто крије појединце који у њему учествују, остављајући сав простор у етру за изабране појединце.
Дискутабилно је говорити о томе ко су заиста представници студената, како су бирани и која је њихова права улога? У сенци Пајићеве, Ђорђевића и њима сличних остаће многи који ће, пред својим колегама, на крају дана имати огромну одговорност.
Свесно или не, својим безименим наступом буде сумњу у постојање више инстанце, оних који су прави координатори студентског незадовољства, каналишући њихову енергију и младост за себичне потребе.
Фото: Дневник.рс
