Српска православна црква и верници у суботу славе Ђурђиц, празник посвећен преносу моштију Светог Георгија из Никомидије (данашњи Измир) у Лиду што је било испуњење његове последње жеље. Увек се обележава 16. новембра.
Свети Георгије је иначе веома поштован у нашем народу и слави се чак два пута годишње. Верници уз Ђурђиц обележавају 6. маја и дан његове смрти (Ђурђевдан). Ђурђиц за разлику од Ђурђевдана није обележен црвеним словом у богослужбеном календару. Не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву и за овај дан везују се многи обичаји.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака. У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.
zena.blic.rs/novosadska.tv
