Према причама људи који су радили на реализацији филма, буџет филма је у то време износио 180.000 немачких марака
„Ко то тамо пева“ је српски филм снимљен 1980. године у режији Слободана Шијана, према сценарију Душана Ковачевића. Главне улоге тумаче Павле Вуисић, Драган Николић, Данило Бата Стојковић, Александар Берчек, Неда Арнерић и Миливоје Томић.
Годинама касније откривене су бројне тајне са снимања, неке ће вас насмејати до суза. Поједине сцене су биле чак и подложне теоријама завере и помињању црне магије.
Према причама људи који су радили на реализацији филма, буџет филма је у то време износио 180.000 немачких марака. У завршним сценама, када путници оптуже ромске музичаре да су Алекси Симићу (кога је тумачио Миливој Томић) украли новчаник, па сви крену да их бију, Слободан Шијан је тражио крупан план. То ће рећи да је Данило Бата Стојковић заиста морао да ошамари малог глумца.
Ударио му је толико јаку шамарчину да је Ненаду Костићу “зазвонило” у ушима, а на очи одмах удариле сузе. Побегао је из аутобуса чак до Панчева. Тамо се негде сакрио, а екипа га је цео дан тражила. Када су га коначно нашли, уз преклињање да се врати да заврше филм, Бата му је донео највећу бомбоњеру која је могла да се купи, и чврсто обећао да више неће да га бије.
У већем делу филма на задњем седишту, одмах поред прасића, појављује се баба обучена у црно. Она је била предмет раних теорија, од тога да представља смрт, која их чека на крају, онда да баба чува на прасиће, до тога да је у питању маскирани Предраг Прежа Милинковић, највећи српски епизодиста. Гледаоцима је највише стварало конфузију то што бабе час има, час нема. Није ни потписана на шпици. Шијан је објаснио да је то баба коју су успут нашли и стално је била у аутобусу, али се због лошег осветљења није увек видела.
Фото: Курир/ Printscreen YouTube
(Kurir.rs/M.J)
