Иако се ЕXПО 2027. године први пут организује у нашој земљи, а и на читавом Западном Балкану, Србија има дугу и успешну историју учешћа на светским изложбама.
Историја учешћа Србије почиње давне 1851. године на првој светској изложби, организованој у Лондону, када смо заједно са Великом Британијом, Француском, Немачком, Аустријом, Канадом и Шпанијом имали павиљон од 125 квадратних метара, који је могао да прими 302 излагача.
Србија ће 176 година касније бити домаћин најважније изложбе за цео регион – Специјализоване изложбе ЕXПО, са изложбеним простором од 25 ха, који ће за три месеца трајања угостити више од 3 милиона посетилаца и 120 земаља учесница, саопштио је данас ЕXПО 2027.
Како се наводи, ЕXПО изложбе представљају глобално окупљање нација посвећено проналажењу решења за изазове нашег времена, а ове изложбе посебно су занимљиве јер су се на њима први пут јавности представила нека од највећих технолошких и научних достигнућа свог времена, као што су наизменична струја, телефон, тоуцхсцреен технологија и многа друга, али и уметнички правци као што је Арт деко.
Такође, ЕXПО изложбе су оставиле свету трајна архитектонска наслеђа и неке од најпознатијих грађевина на свету као што су Ајфелов торањ у Паризу или Атомиум у Бриселу, Океанаријум и нови сајам у Лисабону.
Иако су исходи и наслеђа досадашњих ЕXПО изложби углавном биле инфраструктурне грађевине, научна и технолошка достигнућа, протеклих година теме ЕXПО изложби се, поред овог аспекта, веома пажљиво баве изазовима човечанства, односно друштвено важним темама, као што је одрживи развој, храна или енергија.
Свету је данас више него икад потребан позитиван и свеж поглед на будућност, а светске ЕXПО изложбе су, по свом концепту, сјајна места за дискусију и подстицање да сви, појединачно и заједно, учинимо свет бољим местом за будуће генерације, наведено је у саопштењу.
Још једна изложба, на којој је Србија запажено учествовала, била је у Паризу 1900. године, на реци Сена, где су представљени наши производи (храна, минерали, тканине) на специјално изграђеном павиљону, величине 550 квадратних метара, у облику српско-византијске цркве.
Будући да је тада било награђивања за изложбеност, Србија је добила чак 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља.
Србија је потом имала запажено учешће на изложби у Бриселу 1958. године, због које је изграђен Атомијум, који је данас симбол Брисела и Белгије, а када смо као Југославија добили огромну пажњу због, опет, јединственог павиљона, саграђеног од комбинације гвожђа и стакла.
Године 1967. у Монтреалу, 90 земаља је направило свој павиљон, а павиљон Србије је спољашњим изгледом имао елементе Ђердапа на Дунаву и моста „Газела“ у Београду.
Од 2000. године Србија је учестовала још на три изложбе – у Шангају 2010. године, у Милану 2015. и у Дубаију 2021. године.
Шангај је по посећености оборио све рекорде, а Србија је имала импозантан павиљон величине чак 1000 квадратних метара са фасадом која је била инспирисана чувеним пиротским ћилимом.
Док је у Милану учествовала са фокусом на храну, као тадашњом темом, у Дубаију у постковид периоду Србија је својим импресивним наступом привукла пажњу више од милион посетилаца.
Током представљања на Еxпо 2020 Дубаи, Србија је остварила више од 10.000 пословних контаката и постала тема светских медија захваљујући науци и иновацијама, као и прослављеним уметницима и спортистима који су били део наше поставке.
Тема Специјализоване изложбе у Београду „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“ пружају земљама учесницама велики број могућности да на најбољи начин представе своје културе и наслеђе, али сигурно је да ће Београд бити успешан као домаћин, подједнако као и учесник претходних изложби, истиче се у саопштењу.
