На Копаонику је одржан тренинг за обуку спасилачких паса, за потраге и спасавање из лавина.
Пред водичима и псима били су захтевни задаци који доста личе на реалне, како би, када се нађу у стварној ситуацији, постигли што боље резултате.
У овој обуци учествовали су пси школовани у Србији, са међународном лиценцом за потраге у шумама.
На Копаонику су пси и њихови водичи стицали нова знања и искуства која могу спасити нечији живот.
Дејан Шевковић, инструктор службених паса из Клуба спортских и службених паса Београд, каже за Танјуг да је брза и прецизна реакција кључна.
Пас мења тим од више десетина спасилаца, потребни су брзина и тимски рад пса и водича јер особа испод лавине има максимално десет минута да преживи.
„Акценат је био на микро локацији затпане особе у лавини. Да је пас лоцира и да крене то ископавање, прво крене пас након тога водич може да помогне псу. Водич мора знати да препозна говор тела свог пса. То је момент када пас покупи мирис, када се то догоди морамо се дуже задржати на тој лоакцији да је детаљно претражимо и одредимо ту микролокацију“, рекао је Шевковић.
У сваком случају, поверење је кључно. Водич мора бити сигуран у себе и свог пса и дати му простора да обави задатак на ком се налази.
„Водич и пас раде заједно тако да је поверење апсолутно најбиније. Нама су то кућни љубимци, живимо и радимо са њима. Сваки водич има свог пса. Не може неко други да узме вашег пса ид а га одведе у претрагу. Морамо се добро познавати, водич мора да препозна говор тела пса како би смо знали да је на правом трагу. Ми све радимо волонтерски. Изузетан је живот када некога пронађете и спасите му живот, нема ништа лепше од тога“, навела је водич Ивана Гајић.
У Србији постоји свега неколико тимова – пас и водич – обучених за потраге у ванредним ситуацијама, шумама и рушевинама.
Фото: Танјуг Александар Нићифоровић
