Српска православна црква данас прославља празник Сретење Господње, као успомену на дан када је Богородица први пут у храм увела новорођеног Христа да га посвети Богу.
Тај дан, када се десио први сусрет Бога и човека под сводовима храма, у православној цркви важи за један од најсвечанијих догађаја.
Праћен је речима које праведни Богоносац изговара са Богомладенцем у наручју и уједно једном од најлепших православних вечерњих молитви – „Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје“.
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четредесетог дана по рођењу Исуса Христа.
Овај празник, суштински важан за хришћанство као први сусрет Спаситеља са људима, спада у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је „коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван“.
Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч „сретење“ означава сусрет.
Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.
Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности.
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи се, уплашени од сопствене сенке, врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Фото: СПЦ
