Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић изјавио је данас да се број страних радника у Србији последњих година стално повећава и додао да је од почетка године издато више од 32.000 дозвола за рад странцима, док је прошле године издато 35.000 дозвола.
Мартиновић је за Танјуг рекао да је до пре неколико година питање страних радника у Србији било готово невидљиво јер је њихов број био занемарљив.
„Србија има потребу за увозом радне снаге и то се види. То диктира однос понуде и потражње. То траже послодавци који на домаћем тржишту рада не могу да пронађу адекватне профиле радника или довољан број заинтересованих радника који ће радити у областима које често захтевају повећан обим посла“, рекао је Мартиновић.
Како је рекао, страни радници у Србији најчешће раде у области грађевинарства и реч је о различитим профилима кадрова који недостају Србији: зидари, столари, вариоци, помоћни грађевински радници, али и у угоститељству, пољопривреди, на пословима возача.
„Различити су профили радника који долазе и надомешћују недостатак домаће радне снаге и то је врло драгоцено, јер велики број привредних активности не би могао адекватно да функционише да није тако“, поручује Мартиновић.
Додаје да већ дуги низ година највећи број радника долази из Кине, последњих година, а посебно последњих месеци из Руске Федерације, али да имамо и велики број радника из Индије, Турске, Северне Македоније, Албаније.
Такође, наводи, да одскоро постоји и прилив радника из Непала, Шри Ланке и БиХ.
„Заиста је широк круг земаља из којег долазе радници, а верујемо да ће бити и већи. Постоји озбиљна потражња за страним радницима због недостатка великог броја профила на домаћем тржишту рада“, рекао је Мартиновић.
Рат у Украјини, како каже, такође се одразио на тржиште рада у Србији.
„Украјински држављани имају повлашћени положај и једноставнији приступ тржишту рада и имамо повећан прилив држављанина Украјине који су ангажовани на пословима у Србији. С друге стране, држављани Руске Федерација највише раде у ИТ сектору и оснивају сопствене бизнисе из области трговине и у областима у којима је заступљена виша технологија“, казао је Мартиновић.
На питање како ће нове измене и допуне Закона о странцима утицати на запошљавање странаца, директор НСЗ одговара да је циљ усвојених измена да се процедура убрза и поједностави и да се уведе јединствена дозвола.
„Од 1.фебруара наредне године биће на снази пропис који ће омогућавати издавање јединствене дозволе на једном месту, издавање боравишне дозволе и дозволе за рад, и то ће радити МУП. НСЗ ће у том процесу вршити процену испуњавања услова за издавање јединствене дозволе“, наводи Мартиновић.
Додаје да је разлика у односу на тренутну ситуацију то што је сада тај посао подељен између МУП-а, који издаје боравишну дозволу, и НСЗ, који издаје радну дозволу, али да ће НСЗ и по новим изменама и допунама закона радити оно што и сада ради: тестирање тржишта рада и процену испуњености услова за издавање дозволе.
„НСЗ неће издати позитивну оцену за ангажовање странца, уколико на домаћем тржишту рада постоји таква радна снага“, поручује Мартиновић.
До 1. фебруара дозвола ће се издавати по старим прописима.
„Сваки послодавац који жели да запосли странца, прво мора да се обрати НСЗ да утврди да ли на домаћем тржишту рада постоји такав домаћи радник, а након тога следи издавање боравишне дозволе од стране МУП-а. Тек тада следи издавање радне дозволе од стране НСЗ“, закључује Мартиновић.
