Новосадски сајам је данас напунио сто година и чврсто закорачио у други век постојања. Најстарија је сајамска кућа на овим просторима, а поред приређивања сајмова и изложби, бави се и организовањем конгреса и стручних скупова, маркетиншким услугама, складиштењем робе и угоститељством, издавањем пословног простора…
После 1918. године, кад су Бачка, Банат, Срем и Барања ушли у оквире заједничке југословенске државе, група богатих новосадских предузетника, велепоседника и индустријалаца, на иницијативу Ђуле Хајоша покренула је акцију за одржавање изложби и сајмова занатских и индустријских узорака и пољопривредних производа. У иницијативном писму Ђуле Хајоша, између осталог, је наведено да би Сајам требало да се одржава по „примеру других великих градова“, и да би требало да буде „пролећни сајам“.
На данашњи дан, 11. августа 1923. године, почела је Прва новосадска изложба која је трајала до 26. августа. Не само да је означила почетак организовања сајамских приредби у Новом Саду, већ се и сматра првом у постојању Новосадског сајма. Та Прва трговачка и занатска изложба, ипак летња, 1923. године приређена је у згради некадашње Државне мађарске католичке гимназије на Футошком путу, данашњој згради Средње електротехничке школе у Футошкој улици. Била је отворена сваког дана, од 8 до 18 часова, а улазнице су коштале 10 динара. Изложбу је пратио каталог са списком излагача и огласним делом – издање које ће свих наредних година бити саставни сегмент сајмова.
Од тог дана Новосадски сајам је растао, мењао локације, изглед, прилагођавао се потребама, излагачима, посетиоцима, добрим идејама и трендовима. У неколико наврата је мењао локацију да би коначно 1940, у време јубиларног, 10. сајма и изложбе, стигао у Хајдук Вељкову 11, где се и данас налази. Пре 70 година, 1953. Новосадски сајам добија име и постаје општејугословенска, међународна комерцијална установа са новим заштитним знаком, који је 1952. године нацртао Ивко Милојевић, тада седамнаестогодишњи ученик школе за дизајн. По његовим речима велико С значи Сајам, Н је ту због Новог Сада, крива испод С симболизује Дунав, а „крилца” на слову представљају бога Меркура, заштитника трговаца и занатлија.
На јубиларном, 40. међународном пољопривредном сајму, 1973. године, у складу с несврстаном политиком тадашње Југославије, организована је Колективна изложба земаља у развоју, што је значајно повећало број излагача и посетилаца, а на Међународном пољопривредном сајму организоване су и колективне изложбе држава, из оба тадашња политичка блока: Западног и Источног. Исте године се у сајамски простор „доселила“ скулптура „Пропињања“, дело академског вајара Јована Солдатовића. Симбол Новосадског сајма се тада са својих 40 тона настанио у ондашњем Атријуму, одмах после капије Главног улаза, где је данас Аула Новосадског сајма. У време изградње Конгресног центра „Мастер“ измештена је у сточарски део Сајмишта. На постоље изнад сајамске фонтане препознатљиви коњи смештени су 14. септембра 2007. године.
Паралелно са мењањем визуелног идентитета мењао се и расположиви затворени и отворени излагачки простор. Данас се Новосадски сајам простире на око 230.000 метара квадратних. Поред отвореног простора излагачима су на располагању и хале. Објекти су зидани с краја 50-их година 20. века, до комплекса „Мастер“, завршеног 2006. године, у склопу којег је у функцији сајамских и конгресних активности готово половина, а чиме су створени услови за организовање модерних сајмова, „конгресних и конвеншн“ активности, с акцентом на услужни бизнис. Хала „Мастер“ је у употреби од 2003. године, док је пословни центар седиште бројних фирми и институција. Значајан капацитет Сајма чини отворени простор на којем у време Међународног пољопривредног сајма доминира изложба пољопривредне механизације, али и објекти који омогућавају друге садржаје, попут Мањежа од 5.000 м2 и хале за представљање грла на изложби сточарства. Мултифункционалност простора, између осталог, илуструје и употреба Хале 1, која као значајан изложбени простор представља и јединствену затворену Атлетску дворану за припреме и тренинге спортиста из земље и региона у вансајамским терминима, са просторима за спортске активности – од атлетских стаза, залетишта за скок у вис и у даљ, преко бацалишта, до терена за тенис… Та, као и друге хале, својевремено је била и познат простор за одржавање концерата и фестивала, великих спортских догађаја, али и позоришних представа…
Нове затворене излагачке просторе Новосадски сајам је добио и после 2013. године.
Током пандемије КОВИД 19 управо у Хали 1 и Хали „Мастер“ била је смештена и Ковид болница, а Новосадски сајам је касније био и важан вакцинални пункт.
Деведесети Међународни пољопривредни сајам
У години када обележава век постојања Новосадски сајам је организовао и 90. међународни пољопривредни сајам, који од 2022. носи ознаку „Најбоље из Војводине“.
Први међународни пољопривредни сајам и изложба стоке, одржан је од 14. до 18. марта, 1931. године, уз подршку Удружења пољопривредника као Савеза пољопривредника Дунавске бановине и АД Изложбе и Сајам узорака у Новом Саду. То је била прва организована изложба и сајам приплодне стоке на целој територији тадашње Краљевине Југославије. Сајам се тада налазио у Шумадијској улици бр. 12. Укупна изложбена површина износила је око 3.100 м2.На Изложби је било приказано 1.039 грла говеда, свиња, пастува, оваца и коза. Посебан павиљон је био намењен млечним производима, а било је и ветеринарских лекова, сточне хране, семена, апарата за исхрану свиња, елеватора…
Због евидентног успеха и угледа који је током година стекао, новосадски Пољопривредни сајам је на 25. конгресу Међународне асоцијације сајмова (УФИ), 1958. године у Солуну примљен у ту асоцијацију. (Двадесет година касније члан исте Асоцијације је постао и Међународни сајам ЛОРИСТ.) У Удружење европских пољопривредних сајмова ЕУРАСКО, са седиштем у Верони, Пољопривредни сајам је примљен 2008. године и тако постао део престижне породице 30 најрепрезентативнијих пољопривредних сајмова који представљају 24 европске земље.
Оцењивање квалитета производа и услуга
Одржавање сајмова у Новом Саду нераскидиво је везано за оцењивање квалитета производа. Остаће забележено и 135 година оцењивања квалитета производа и услуга. На Првој жупанијској пољопривредној изложби – „Економској изложби вртларских и пчелињих производа”, од 13. до 16. октобра, 1888. године у Новом Саду, радио је „Пресуђивачки одбор”. Оцењивао је производе према одређеним правилницима и по групама: пољопривредни, воће, поврће, биљке, цвеће. Додељене су 44 дипломе и 22 златника. Улазнице за изложбу биле су једнодневне, али и за сва четири дана – колико је трајала. Бродови који су саобраћали Дунавом и Тисом и довозили путнике на изложбу давали су попуст на превоз.
Стручне комисије које окупља Новосадски сајам раде и данас, а чине их професионалци из земље и иностранства, одакле стижу и учесници. Признања се уручују на свечаностима у Конгресном центру Новосадског сајма, у сусрет, или током приредби, док се посебна част најбољима указује на Вечерима шампиона. Медаље, повеље, плакете, дипломе… и врхунска признања – шампионски пехари, као и титула Апсолутног лидера квалитета приредбе, освојени на Новосадском сајму деценијама уназад потврђују квалитет вреднован по националним и интернационалним стандардима.
Креирање виртуелног излагачког простора
Од 2020. године Новосадски сајам располаже и виртуелним простором на платформи ЕxпоОнлине.рс. Креирана је као одговор на изазов који је пред све сајамске куће поставила пандемија КОВИД 19, која је својим разорним деловањем по здравље и економију променила живот на простору целог света. ЕxпоОнлине.рс је двојезична, српско-енглеска платформа за пословно повезивање, сусрете и ширење информација и знања, учвршћивање старих и успостављање нових пословних, али и пријатељских веза. На њој је од 14. до 23. децембра 2020. организован Међународни пољопривредни сајам, први у онлајн издању.
Уз подршке савезних, републичких и градских институција и организација, малих и великих привредних субјеката, као и појединаца, током целог века Новосадски сајам је доказивао да јесте „место на којем стичете предност“. Био је и остао отворен за све излагаче, посетиоце и добре идеје из земље и иностранства о чему сведоче и бројне манифестације на којима има улогу суорганизатора и логистичке подршке.
Век Новосадског сајма обележен је Свечаном академијом која је одржана у марту ове године, као и бројном активностима на приредбама које ова кућа организује.
