Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је данас препоруке становништву за поступање у току топлог времена, напомињући да би идеално било одржавати собну температуру испод 32 степена током дана, односно испод 24 током ноћи.
„Ово је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 65 година, као и за хроничне болеснике“, истиче се у препорукама.
Из „Батута“ саветују да се ноћни ваздух искористи за расхлађивање дома, да се отворе прозори и подигну ролетне током ноћи и раног јутра.
„Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни. Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре. Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35 степени не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом“, додаје се у препорукама.
Грађанима се, такође, саветује да пређу у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу, а ако немају могућности да расхладе свој стан или кућу, да два-три сата дневно проведу у расхлађеном простору ван куће, на пример у климатизованим јавним зградама.
„Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова). Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току хладнијег дела дана, рано ујутру или касно поподне“, препоручује „Батут“.
Како се истиче, новорођенчад, одојчад и мала деца посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли, због чега родитељи треба да избегавају да бебе и децу изводе напоље за време топлотног таласа, а ако их изводе, да то чине само у раним јутарњим или вечерњим сатима.
„Старије особе се не смеју излагати сунчевом зрачењу у најтоплијем делу дана, посебно не старији срчани болесници као и оболели од шећерне болести. Уколико старија особа мора да изађе из куће, препорука је да то уради у раним јутарњим или вечерњим сатима“, наводи се у препорукама.
Тело треба расхлађивати и организам хидрирати, а туширати се треба млаком водом, неколико пута на дан. Треба носити лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја, напољу носити шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце, и користити памучну постељину.
„Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол, смањите унос кафе и безалкохолних пића са пуно шећера. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте тешку и високо калоричну храну“, препоручује „Батут“.
Што се тиче безбедности у путничким аутомобилима на високим температурама, пре уласка у возило које је стајало на сунцу обавезно треба отворити прозоре и врата, укључујући и пртљажник, неколико минута ради проветравања и расхлађивања аутомобила.
У току вожње по високим температурама, и на дужим релацијама, потребно је да се праве паузе на свака два сата по 15 минута.
„Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње. Никада децу, као ни животиње, не остављајте у паркираном возилу ако су спољашње температуре високе. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе. У случају прегрејавања код деце, може доћи до топлотног удара који може имати фаталне последице“, упозорава „Батут“.
Препоручује се, такође, редовно проверавање стања чланова породице, пријатеља и суседа који живе сами, јер би особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.
„Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема лекове држите на температури испод 25 степени или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова“, истиче се у препорукама и додаје:
„Ако се ви или неко други не осећа добро, потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру. Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ.“
Грађани треба да се обрате лекару ако осете неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају.
„Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће“, препоручује „Батут“.
