Председник Републике Србије Александар Вучић боравиће у Сједињеним Америчким Државама, где ће учествовати на 81. заседању Генералне скупштине Уједињених нација и обратити се учесницима у среду, 23. септембра.
Током боравка у Њујорку, председник Вучић имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Вучић је у недељу рекао да ће у предстојећем обраћању на Генералној скупштини Уједињених нација, као и сваки пут, указати на позицију Србије, која је, како је истакао, „на европском путу, али која припада и, по разним параметрима, глобалном југу, и која је блиска и са афричким и азијским земљама“.
„Да говорим о нашој позицији, али да говорим и о свим преварама кроз које смо прошли у претходних, не 15, већ 30 и 35 година, о лажним принципима, дволичју, двоструком моралу, о свему томе како и на који начин су нам објашњавали како је потребно да се испоруче наши људи Хашком трибуналу, а онда тече мед и млеко и цвета цвеће. Онда смо их испоручивали, отприлике, у џаковима, а добили смо ништа. Потписивали смо бројне споразуме и сваки споразум који смо потписали су прекршили и они који су били гаранти тога, а не само нека друга страна у региону“, навео је председник Србије.
Према његовим речима, биће много тога да се каже што ће људи да препознају у данашњем свету и што ће разумети.
Генерална скупштина УН-а започела је 81. редовно заседање 8. септембра, а генерална дебата почеће сутра и трајаће до 28. септембра.
Светски лидери говориће о глобалним изазовима и приоритетима на тему „Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима“.
Како је наведено на сајту УН, око 130 шефова држава и влада присуствоваће Високој недељи у седишту УН у Њујорку како би упутили своју поруку свету.
Сутра почиње Генерална дебата ГС УН у Њујорку
Генерална дебата у оквиру 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација (ГС УН) почеће у уторак, 22. септембра, и трајаће до 26. септембра, уз наставак дебате два дана касније, а светски лидери говориће о глобалним изазовима и приоритетима под темом „Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима“.
Како је наведено на сајту УН, око 130 шефова држава и влада лично ће присуствовати Високој недељи у седишту светске организације у Њујорку како би упутили своју поруку свету.
Председавајући 81. заседања Генералне скупштине УН, које је почело 8. септембра, је Халилур Рахман из Бангладеша, нови председник ГС УН који је на ту функцију изабран у јуну ове године и који ће сутра отворити општу дебату и обратити се учесницима, а претходно ће генерални секретар УН Антонио Гутереш представити свој извештај о раду Организације.
Бразил је, по традицији која датира од 10. заседања Генералне скупштине 1955. године, прва држава чланица чији представник говори у општој дебати, уз изузетке 1983. и 1984. године, а сутра ће то бити председник Луиз Инасио Лула да Силва.
Сједињене Америчке Државе, као земља домаћин, друга су држава чланица чији ће се представник, председник Доналд Трамп, обратити присутнима.
Редослед за остале државе одређује се према нивоу заступљености, преференцијама и другим критеријумима, укључујући географски распоред, наведено је на сајту УН.
Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваће на 81. заседању ГС УН и обратиће се учесницима у среду, 23. септембра, а током боравка у Њујорку имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, како је данас саопштила Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Ватикан, Држава Палестина и Европска унија позване су да учествују у општој дебати, а термини њихових говорника одређују се према нивоу заступљености.
Генерална дебата, годишњи састанак шефова држава и влада на почетку заседања, одржава се углавном од девет до 14.45 и од 15 до 21 сат по локалном времену.
Током заседања је предвиђено и више састанака на високом нивоу.
Према агенди, у среду, 23. септембра, биће одржан догађај на високом нивоу о климатским акцијама и праведној транзицији.
Свдетски лидери ће разматрати напредак и начине за убрзање енергетске транзиције, јачање енергетске безбедности, унапређење климатске правде и заштиту људи од климатске кризе, 10 година након Париског споразума.
Истог дана биће одржан и састанак поводом 40. годишњице Декларације УН о праву на развој, усвојене 1986. године.
Састанак ће бити посвећен питањима људског достојанства, слободе, једнакости и правде, као и инклузивном, одрживом и партиципативном развоју.
За четвртак, 24. септембар, заказан је пленарни састанак на високом нивоу посвећен егзистенцијалним претњама које представља пораст нивоа мора.
Глобални лидери, стручњаци и други учесници разговараће о заједничком разумевању проблема, политичком руководству и међународној сарадњи, као и о развоју свеобухватних решења и конкретних обавеза.
Састанак на високом нивоу о превенцији, припремљености и одговору на пандемије биће одржан у петак, 25. септембра.
Циљ је мобилизација политичке воље на националном, регионалном и међународном нивоу.
Састанак ће бити вођен темом „Неговање мултилатералног и међугенерацијског приступа спречавању, припреми и одговору на пандемије и ванредне ситуације у јавном здрављу, кроз принципе једнакости и солидарности“, а требало би да буде завршен усвајањем политичке декларације договорене консензусом.
За понедељак, 28. септембар, предвиђен је састанак поводом 25. годишњице усвајања Дурбанске декларације и Програма акције.
Документи, усвојени на Светској конференцији против расизма 2001. године у Јужној Африци, представљају оквир за међународне напоре против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с тим повезане нетолеранције.
Тема састанка биће „Мобилизација глобалне јавне подршке за потпуно и ефикасно спровођење Дурбанске декларације и Програма акције“.
Дан касније, 29. септембра, биће одржан пленарни састанак на високом нивоу поводом Међународног дана потпуног уништења нуклеарног оружја.
Уочи недеље састанака на високом нивоу, Гутереш је упозорио да је свет ушао у „еру дубоке неизвесности“ и позвао је државе на међународну сарадњу у суочавању са глобалним претњама.
Он је као три „егзистенцијалне претње“ издвојио неконтролисани развој вештачке интелигенције, климатску кризу и продубљивање неједнакости.
Такође је поновио позиве за решење са две државе на Блиском истоку и прекид ватре између Русије и Украјине.
Гутереш је позвао државе чланице да поштују Повељу УН, међународно право и људска права, улажу у одрживи развој и залажу се за мир.
Посебно је говорио о Гази и рату између Русије и Украјине, позивајући на „деескалацију, дипломатију и дијалог“.
Велики део свог обраћања посветио је брзом развоју вештачке интелигенције.
Гутереш је позвао на стварање заштитних механизама који ће повећати поверење и учинити вештачку интелигенцију „безбедном, транспарентном и одговорном, са људским достојанством у центру“.
Фото: Танјуг Амир Хамзагић
