Сваке године 11. септембра Српска православна црква обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. Верници данас посте строго на води и дан проводе у молитвама.
По народном веровању, на Усековање главе Светог Јована Крститеља не би требало јести ни пити ништа што је црвене боје, у знак поштовања на невино проливену крв великог пророка којег су красили поштење, морална чистота и покајање.
Верује се, такође, да свакога ко се буде оглушио о пост на дан усековања у наредних годину дана заобилазити правда, те да ће због непоштовања Светог Јована Крститеља бити на мети непоштених.
Свети Јован Крститељ страдао је управо због спремности да се суочи са неправдом и неморалом и да о томе јавно говори. Јеванђеље проповеда да је убијен по налогу Ирода Антипе, цара Галилеје који је живео са Иродијадом, женом свог још увек живог брата Филипа. Антипа га је најпре утамничио, верујући да ће на тај начин успети да сломи његов дух и спречи да га Свети Јован Крститељ јавно осуђује.
Али, Иродијада је имала другачије планове. Етикетирана као прељубница, чекала је погодан тренутак да се освети Светом Јовану.
На дан прославе рођендана Ирода Антипе послала је своју кћерку Салому да плеше пред очухом. После „Седам велова“, чувеног плеса који је Салома извела пред Иродом, пијани владар обећао је да ће јој испунити сваку жељу. На наговор осветољубиве мајке Иродијаде, она је затражила посебан поклон – главу Светог Јована Крститеља на тацни.
Ирод Антипа јој је услишио жељу. Те ноћи велики пророк је убијен, а његова глава принета је Саломи на тацни као дар за незабораван плес.
Иако је добила оно што је прижељкивала, прељубница Иродијада је најпре ножем избола језик великог пророка, а потом је у страху да ће светац васкрснути инсистирала да глава Светог Јована Крститеља буде сахрањена раздвојено од тела. По предању, светитељеву главу бацила је на нечисто место на Иродовом имању. Али, потоња Света Јована Мироносица, супруга дворјанина цара Галилеје, откопала је главу Светог Јована Крститеља, спустила је у ћуп и покопала на Маслинској гори, такође на Иродовом имању.
Следбеници Светог Јована Крститеља похранили су његово тело седамдесетак километара од Јерусалима.
Усекована (одрубљена) глава светитеља остала је на Маслинској гори у Светој земљи, закопана на Иродовом имању.
У појединим крајевима избегавају парадајз, црвене јабуке, црвене паприке, лубеница, црвено грожђе и друге намирнице црвене боје.
Разлог је симболичан- црвена боја подсећа на крв Светог Јована проливену приликом његовог страдања.
Међутим, важно је нагласити: избегавање црвене хране је народни обичај, а не опште црквено правило.
У неким деловима Србије сачувао се и обичај да се на Усековање не једе из тањира, управо због сећања на то што је Јованова глава донета на тањиру.
Овај обичај такође спада у народну традицију, а не у обавезно правило православне цркве.
У народном календару постоји и веровање да на Усековање не треба ништа сећи, нарочито ножем.
Због тога се у неким крајевима избегавало сечење воћа, поврћа и других намирница, а посебно оних округлог облика. Народ је то повезивао са одсеченом главом Светог Јована.
zena.blic.rs/novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
