Друштво

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СУТРА СЛАВЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК На Усековање главе Светог Јована Крститеља се строго пости, а избегава се црвена храна!

Српска православна црква 11. септембра обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља, један од великих празника посвећених Светом Јовану. У народу је празник познат и као јесењи Свети Јован. 

Свети Јован Крститељ једна је од најзначајнијих личности хришћанске вере. У јеванђељској причи Јован је отворено осуђивао цара Ирода због његовог незаконитог односа са Иродијадом, женом његовог брата. Због тога је био затворен.

На Иродовој гозби Иродијадина кћерка Салома својим плесом задивила је цара, који јој је обећао да ће јој дати шта год пожели. На наговор мајке, затражила је главу Јована Крститеља на тањиру.

Ирод је наредио да се Јован погуби, а његова глава је донета на тањиру. Тако је Свети Јован пострадао не одричући се истине коју је проповедао.

На Усековање се строго пости

Једна од најважнијих карактеристика овог празника јесте строги једнодневни пост.

Верници овај дан проводе у молитви, уздржавању и посту. Према црквеној пракси, за Усековање се пости строго, а у изворима се наводи и могућност такозваног сухоједења. Уколико празник падне у суботу или недељу, пост се ублажава према прописаном разрешeњу.

Једно од најпознатијих народних веровања јесте да на Усековање не треба јести црвену храну.

Тако се у појединим крајевима избегавају парадајз, црвене јабуке, црвене паприке, лубеница, црвено грожђе и друге намирнице црвене боје.

Разлог је симболичан- црвена боја подсећа на крв Светог Јована проливену приликом његовог страдања.

Међутим, важно је нагласити: избегавање црвене хране је народни обичај, а не опште црквено правило.

У неким деловима Србије сачувао се и обичај да се на Усековање не једе из тањира, управо због сећања на то што је Јованова глава донета на тањиру.

Овај обичај такође спада у народну традицију, а не у обавезно правило православне цркве.

У народном календару постоји и веровање да на Усековање не треба ништа сећи, нарочито ножем.

Због тога се у неким крајевима избегавало сечење воћа, поврћа и других намирница, а посебно оних округлог облика. Народ је то повезивао са одсеченом главом Светог Јована.

И ово је део традиционалног народног обичаја, а не црквена заповест.

Према народној традицији, Усековање је дан када не би требало радити тешке послове.

Празник се проводи мирније, у молитви и уздржавању, а у неким крајевима се одлазило у природу и брало лековито биље. Према записима о народним обичајима, посебно се водило рачуна да се тог дана не ради ништа око семена.

Једна од занимљивости је да је баш на овај празник 1914. године рођен патријарх српски Павле, рођен као Гојко Стојчевић у Кућанцима.

novosadska.tv

Foto: Screenshot YT Hram Televizija

Related posts

„КАКО ЈЕ НА ПАВЛОВДАН, ТАКО ЋЕ БИТИ ДО МАЛЕ ГОСПОЈИНЕ“ Слави се велики празник, eво шта треба бацити у двориште данас ради заштите

Ivona

У НЕКИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ ДАНАС СЕ ОПЕТ ФАРБАЈУ ЈАЈА Православни верници славе ИСТОЧНИ ПЕТАК

Ivona

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ ПРЕПОДОБНУ КСЕНИЈУ РИМЉАНКУ Ако жена данас уради само једну ствар верује се да ће јој светитељка помоћи

Ivona