Православни верници данас прослављају Велику Госпојину- Успење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Мајци Божјој, који је у црквеном календару означен црвеним словом.
Велика Госпојина посвећена је успењу, односно упокојењу Пресвете Богородице и њеном преласку из овоземаљског живота у небески.
Према црквеном предању, након Вазнесења Христовог, Богородица је живела у дому Светог Јована Богослова на Сиону, у молитви и ишчекивању часа када ће се придружити свом Сину. Помагала је апостолима и првим хришћанима, а пред своје упокојење време је проводила у посту и молитви.
Назив Велика Госпојина потекао је из народног назива за овај велики Богородичин празник.
Данас се завршава Госпојински пост
Велика Госпојина има посебно место и због тога што се њоме завршава Великогоспојински или Успенски пост.
У српском народу за овај празник везан је велики број обичаја, мада је важно раздвојити црквено учење од народних веровања, која су се разликовала од краја до краја.
Одлазак у цркву и молитва
Један од најважнијих начина обележавања празника јесте одлазак на свету Литургију, паљење свеће и молитва Богородици.
Многи верници се овог дана посебно моле за здравље, мир у кући, породицу и децу.
Босиљак – један од симбола празника
У народној традицији посебно место има босиљак, биљка која се у српској култури вековима везује за духовност, дом и благослов.
У појединим крајевима босиљак се освећује у цркви, чува у кући или ставља поред иконе.
Породица на окупу
Велика Госпојина је за многе породице прилика да се окупе за празничном трпезом. Празник се посебно свечано обележава у домовима који га славе као крсну славу.
Дан за мир, а не за свађу
Према народној традицији, велики празници треба да се проведу у миру, слози и молитви. Зато се верује да на Велику Госпојину не треба започињати свађе, чинити зло другима или намерно нарушавати породични мир.
У народу постоји веома раширено веровање да на црвено слово не треба радити тешке физичке послове, нарочито оне који могу да се одложе.
Ипак, то треба схватити као народни обичај, а не као правило по којем је сваки рад „грех“. Суштина празника је у молитви, богослужењу и посвећивању времена Богу и ближњима.
Народна веровања о Великој Госпојини
За Велику Госпојину везују се бројна стара веровања:
- верује се да жеље упућене Богородици са искреном молитвом имају посебну снагу;
- многе жене се посебно моле за здравље деце и породични мир;
- у појединим крајевима веровало се да овај празник представља границу између лета и јесени;
- сматрало се да после Велике Госпојине долазе свежији дани и да се природа постепено припрема за јесен;
- празник се у народу повезује са женама, мајчинством, плодношћу и заштитом породице;
- у неким крајевима одржавани су велики вашари, сабори и црквене свечаности.
Ова веровања су део народне традиције и не треба их поистовећивати са званичним црквеним учењем.
Шта се на Велику Госпојину „не ваља“ радити?
Према традиционалним веровањима, на овај дан:
- не треба радити тешке послове ако могу да се одложе;
- не треба се свађати и чинити неправду;
- не треба празник провести искључиво у раду и обавезама;
- не треба занемарити породицу и молитву.
А оно што се ваља јесте отићи у цркву, помолити се, запалити свећу, провести време са породицом и учинити неко добро дело.
Велика Госпојина је и честа крсна слава, па се у домовима који је славе припрема славска трпеза, пале славска свећа и кандило, припремају славски колач и жито и окупљају породица и гости.
У многим местима Србије и региона празник се прославља и као сеоска или храмовна слава, уз литургије, литије, саборе и народна окупљања. Српска православна црква бележи бројне прославе Успења Пресвете Богородице широм епархија.
Суштина празника није у сујеверју, већ у вери и сећању на Пресвету Богородицу. Народни обичаји су кроз векове само додавали празнику посебну боју и преносили се са генерације на генерацију.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Televizija Hram
