Православни верници данас обележавају Светог великомученика Прокопија, или Прокопијевдан, једног од најпоштованијих светитеља из првих векова хришћанства.
Свети Прокопије живео је крајем 3. и почетком 4. века. Рођен је у Јерусалиму као Неаније, у угледној породици. Његов отац је био хришћанин, а мајка неверујућа. Као младић био је успешан војсковођа у служби цара Диоклецијана, познатог по суровом прогону хришћана.
Према предању, на путу ка Александрији имао је виђење Исуса Христа. После тог догађаја примио је хришћанску веру и крштење, добивши име Прокопије.
Због одбијања да се одрекне Христа био је изложен тешким мучењима, али је остао непоколебљив. Пострадао је мученички 303. године, због чега га Црква слави као великомученика.
У српском народу се Свети Прокопије сматра заштитником деце, младенаца и брака, чуваром рудара, каменорезаца и градитеља и светитељем који штити од временских непогода.
Многе породице у Србији славе га као крсну славу.
Не купа се у рекама, избегавају се свађе
Наши стари од давнина верују да се на Прокопијевдан не купа у рекама, језерима и другим текућим водама. Верује се да је вода на Светог Прокопија „опасна“ и да може донети несрећу или да се човек може утопити. Ово је једно од најраспрострањенијих народних веровања.
Такође, не започињу се велики и тешки послови, избегава се копање земље, нарочито камена и рударски радови, јер се светитељ сматра заштитником рудара.
Данас није добро ни свађати се и расправљати.
novosadska.tv
Foto: Screenshot YT Телевизија Храм
