Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је у Бакуу са представницима Владе Азербејџана и енергетске компаније SOCAR о реализацији пројекта изградње гасне електране код Ниша и снабдевању природним гасом.
Ђедовић Хандановић се у Бакуу данас састала са министром финансија Азербејџана Сахилом Бабајевим, министром економије Микаилом Џабаровим и председником компаније SOCAR Ровшаном Наџафом, те министром енергетике Парвизом Шахбазовим.
„Намеравамо да у наредних месец дана усагласимо и формализујемо основне одредбе и комерцијалне услове за изградњу гасне електране, рокове за пројектовање и изградњу. Са завршетком гасне електране 2030. године, потрошња гаса би се додатно повећала. За рад електране годишње треба 600 милиона кубика гаса чиме бисмо уједно максимално користили и капацитет гасног интерконектора Србија-Бугарска. Договорили смо редовне састанке наших техничких тимова у Београду и Бакуу како бисмо што пре затворили сва отворена питања“, навеча је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да ће нова гасна електрана бити значајно ефикаснија и са нижим производним трошковима у поређењу са постојећим гасним капацитетима, обезбеђујући стабилну производњу електричне енергије, са нижим емисијама.
„Као приоритетан пројекат препозната је у стратешким докуметима, као и у програму Србија 2030, а њеном изградњом поред додатне енергетске сигурности, припремамо се и за очекивани пораст потрошње енергије, а у вези са већом употребом вештачке интелигенције и изградњом дата центара“, навела је министарка.
Додала је да је укупна вредност инвестиције још у фази процене, уз пројектовани век експлоатације од најмање 25 година.
Она је нагласила да је Ниш изабран као локација за нову електрану због директне ослоњености на интерконекцију Србија-Бугарска, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара годишње, и повезаности са гасоводом Балкански ток.
„Такође, додатну сигурност даје могућност снабдевања утечњеним природним гасом (LNG) интерконекторима из правца Северне Македоније и Грчке, које планирамо да завршимо до 2028. године“, додала је министарка. „Изградња гасне електрана биће и подстицај развоју привреде на југу Србије, кроз укључивање домаћих фирми у реализацији пројекта, као нови извор електричне енергије за индустрију, али и као извор топлотне енергије за град Ниш“, навела је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да је изградња гасне електране први заједнички подухват ЕПС-а, Србијагаса и азербејџанског SOCAR-а и да ће ове енергетске компаније бити носиоци активности у делу припреме техничке документације.
„За Србију је посебно важно то што Азербејџан, преко компаније SOCAR, у овом пројекту не учествује само као снабдевач гаса, већ као стратешки партнер у развоју производног капацитета“, навела је министарка.
Она је подсетила да је Азербејџан стратешки партнер Србије у енергетици и прва земља са којом је Србија диверсификовала снабдевање природним гасом.
„Испоруке гаса из Азербејџана су повећане два пута откад смо започели сарадњу пре три године, а прошле године су биле око 2 милиона кубика дневно и чине највећи део наше трговинске размене.
„Србија и Азербејџан су две пријатељске земље које своје односе брижљиво граде и стално унапређују, пре свега захваљујући добрим односима два председника, Вучића и Алијева. У наредних месец дана креће директна авио линија из Београда за Бакуу и низ посета на високом нивоу и драго ми је да смо данас то покренули разговорима о заједничком подухвату изградње гасне електране код Ниша, који ће дугорочно ојачати и продубити нашу стратешку сарадњу, као и енергетску безбедност Србије“, рекла је она.
У разговору с министрима Владе Азербејџана, било је речи и о енергетској ситауцији у Европи и Азији у условима рата на Блиском истоку и последицама сукоба на руте снабдевање гасом и нафтом, цене и доступност енергената.
Фото: ТАНЈУГ/МРЕ/ Ненад Костић
